Иако Богдан има само шест година, у овом тренутку, он је највећи ослонац и највећа подршка своме тати. Овако Милена Ивановић, супруга Оливера Ивановића, објашњава како њихов син проводи своје детињство виђајући оца једном недељно. У тренутку када је Оливер, пре три године, 27. јанура отишао на информативни разговор на позив Тужилаштава Еулекса, а завршио са пресудом на девет година робије, Богдан је имао три године, што значи да је пола свог младог живота провео растући без оца.
Милена се присећа тренутка кад је Оливер добио телефонски позив да се јави у Тужилаштво. Каже да није ни сањала да ће догађаји добити овај ток.
„То је био један од најтежих тренутака у мом животу… Тог јутра сам сазнала где он иде, и по њему сам видела да је забринут. Али, заиста никада ни у сну нисам сањала да ово може да се догоди, и да ће он бити у притвору и један дан, а ево три године касније, 1.097 дана, чекам тренутак када ће он да покуца на врат и да нам се врати. То је тренутак за који живимо и ми и он, и ја се надам да ће тај тренутак ускоро доћи и да ће све ово ружно остати далеко иза нас“, прича Милена.
Наш Богдан, додаје она, иако је паметан дечак, ово веома тешко подноси, и колико год се трудимо да га заштитимо, то је просто немогуће.
Брат Оливера Ивановића Мирослав, који је иначе и правник, каже да је цела породица све ово тешко поднела и још теже проживљава.
„Ради се о три јако дуге године. Наравно, ишчекивало се из тренутка у тренутак, из фазе у фазу да је довољно било тога свега и да ће се све то завршити. Али, међутим, ево три године су прошле откад је лишен слободе. Од првог тренутка до данас, нико, ни случајни пролазници које сам сретао, није ни у једном тренутку поверовао да је Оливер урадио било шта од свега што му се ставља на терет. Али, на страну то. За мене је изненађујуће да неко упорно, убеђен сам, и сам свестан да нема никакве Оливерове одговорности, упорно тера једну те исту ствар, купујући неко време. Чини се да је управо то и циљ. Да Оливер у неком времену треба да буде уклоњен, склоњен. Он не сме да буде на слободи. Он не сме да буде слободан човек, а његове могућности морају бити ограничене“, каже он.
То се, наставља он, све ове три године потврђује, јер су састављене жалбе на пресуду по којој је, на велико изненађење, осуђен на девет година робије.
„Одржана је седница Апелационог већа у Приштини пре неколико месеци, изнете су жалбе, и очекивали смо да ће бар то бити последњи тренутак и да ће тада неко коначно искористити тај процесни део и донети одлуку да прекине комплетну ову фарсу. Међутим, ево до данас нема никаквог гласа о њиховој одлуци. Иако не постоји рок за одлуку, то не значи да је он бесконачан јер увек постоји она једна претпоставка — да невиног човека држите у притвору“, рекао је Мирослав Ивановић.
Оливеру Ивановићу је суђено по заједничкој оптужници са још тројицом Срба. Осуђен је на девет година затвора због „ратног злочина“ током 1999. године, док су остали ослобођени.
