У извештају који је објавио „Блумберг“ наведена су четири сценарија која би могла да изазову нову светску економску кризу. Соларна олуја, односно експлозија на сунцу у најблажој варијанти изазвала би дневни губитак од 6,2 милијарде долара или 15 одсто дневног бруто производа, док би најцрњи сценарио произвео трошак од чак 41,5 милијарди долара што би могло да изазове слом долара, наводи се у извештају.
И на Светском економском форуму временске непогоде, у које су уврштене и соларне олује, категорисане су као један од највећих ризика по светску економију.
Не тако далеке 1989. године, масивна експлозија на сунцу ослободила је огроман облак соларне плазме која је погодила Канаду, избацивши комплетну електро мрежу у Квебеку из погона, а шест милиона људи остало је девет сати без струје.
Може ли сунчева експлозија да сруши глобалну светску економију?
Питање је само кад ће се то догодити
Саговорник Спутњика економиста Махмуд Бушатлија истиче да је чињеница да поједине акције сунца изазивају одређене последице на Земљи.
„Пошто смо ми већ постали глобално друштво и зависимо од електронике, све оно што је у нашим животним активностима покривено електронским ресурсом доводи се у питање кад сунчане олује пређу неку границу и почињу да наносе штету. То се већ неколико пута дешавало и сада је само питање када ће једна таква појава бити много интензивнија од досадашњих.“
Бушатлија напомиње да је тешко установити колики ће бити обим штете и да ли ће бити глобалног или локалног карактера.
„Катаклизмичке појаве нису искључене. Питање је како се бранити од тога поготово што се и не држи више много до сугестије Николе Тесле који је говорио о томе да постоје начини како се може каналисати енергија која се креће кроз свемир и која долази до земље. Али тада неко не би зарадио новац, па се то и не спроводи“, каже Бушатлија.
Не можемо да направимо магнетни штит
Уредник у Центру за промоцију науке Слободан Бубњевић објашњава да се услед експлозија на сунцу ослобађа велики број наелектрисаних и веома брзих честица. Када соларни ветар стигне до Земље он изазива разне појаве, а највидљивија је поларна светлост.
„Због магнетног поља које штити нашу планету, та појава не утиче на људе, али ремети рад великог броја сателита који се налазе у орбити.
Пројекција научника који предвиђа глобалне последице може да се догоди једино у случају да због соларног ветра дође до потпуног искључења свих уређаја у орбити. Иако је то теоретски могуће, никада се до сада није догодило и тако нешто се ни не очекује“, сматра Бубњевић.
Он прецизира да није могуће направити ефикасан систем заштите који би Земљу у потпуности могао да заштити од катаклизмичног сценарија.
„Могућност да човек направи ту врсту заштите у овом тренутку не постоји. Зато је неопходно континуирано праћење сунчеве активности, једна врста алармног система који би обезбедио да се објекти који се налазе у орбити у правом тренутку преусмере у свом раду.“
Бубњевић каже да експлозије на сунцу ипак не треба толико да нас брину.
„Неке појаве на земљи реално треба да изазивају много већу забринутост због много веће штете које могу да изазову, а везане су за климатске промене које се у овом тренутку дешавају“, закључује Бубњевић.
