Према писању британског „Индипендента“, Асанж би могао да оде у Америку, али само ако добије гаранције од Министарства правде САД са којим оптужбама би могао да се суочи, уколико се суочи.
Асанж је казао да су његови адвокати контактирати Министарство правде САД како би видели да ли би договор могао да се спроведе.
„Контактирали смо Министарство, али нисмо чули одговор од њих. Лопта је у њиховом дворишту. Уколико сређивање ствари укључује одлазак у САД када се заштите моја права, онда ћемо о томе разговарати“, рекао је Асанж за интернет емисију „Пестон шоу“.
Упитан да прокоментарише утицај тог узбуњивачког сајта на исход америчких избора, након објављивања хиљада мејлова Хилари Клинтон, Асанж је казао да је Викиликс само објавио „аутентичне речи“ кандидаткиње демократа Хилари Клинтон.
„Људи су читали шта је она рекла и није им се свидело. Није им се свидело како је наместила примарне изборе против Бернија Сандерса“, рекао је Асанж.
Говорећи о томе да ли је помогао Доналду Трампу да уђе у Белу кућу, Асанж је казао да Викиликс не говори људима како да тумаче мејлове или како да гласају.
„То је ствар Американаца. Уколико су Американци одлучили да предност дају Доналду Трампу, то је њихова одлука“, рекао је он и додао да је 100 одсто сигуран да руско хаковање није имало икакву улогу у прибављању мејлова Хилари Клинтон.
Он је додао и да је Викиликс звао Трампа више пута да објави своје пореске пријаве — три пута током председничке кампање и два пута након избора.
Асанж је оспорио и тврдње да Трамп жели да угаси новинарство, засноване на основу његових сталних испада против „лажних вести“.
„Трамп није непријатељски настројен према новинским организацијама, већ према њиховом извештавању. Разумемо да партизанска природа новинарства долази до изражаја“, рекао је Асанж.
Аустралијски програмер потражио је уточиште у Амбасади Еквадора у Лондону како би избегао да буде изручен Шведској, где га траже због наводног силовања.
Он страхује да би Шведска након тога могла да га испоручи САД због „оптужби за шпијунажу“.
Након што је Викиликс објавио материјал, који се односи и на рат у Ираку, а који је доставила Челси Менинг, амерички званичници започели су истрагу против Асанжа.
Крајем прошле године Асанж је казао да ће се предати америчким званичницима уколико Барак Обама помилује Челси Менинг, која се налазила у затвору на издржавању казне од 35 година, међутим у последњим данима свог мандата бивши председник Барак Обама помиловао је више затвореника, међу којима је била и Менингова.
Извор: Танјуг
