Да ли је морално прибегавати свим могућим средствима како би се остварило потомство? Да ли се и како при оваквој процедури уважавају права сурогат мајке и детета питали смо Филипа Саварезеа, представника италијанских организација „Ђенерационе фамиља“ и „Ситизен гоу“.
Пракса сурогат материнства цвета у сиромашним државама, као што су, на пример, Индија у Азији или Украјина у Европи. Може ли се рећи да управо ова пракса наглашава чињеницу да се женско тело третира као ствар, посебно оних жена које живе у беди?
— То је један од показатеља са којима се сусрећу најсиромашније земље. Па ипак, то је и реалност у западном свету, где се људски живот и тело све чешће претварају у робу. Кажем на Западу, јер управо из богатијих западних држава у Украјину или Индију долазе парови који не могу да добију потомке, а у нади да ће то моћи да остваре у сиромашним земљама уз помоћ сурогат мајке, као да су тела тих жена заправо ствари, а сама деца нешто што се може купити.
Међународна заједница би морала овај феномен да третира на истом нивоу као проституцију или ропство.
У Италији жене не могу да постану сурогат мајке јер је ова пракса законом забрањена, али баш зато многи Италијани налазе решење за своје проблеме са неплодношћу у земљама попут Украјине, где се све што их занима нуди на украјинским сајтовима, на италијанском језику…
— Да, женама у Италији је забрањено да постану сурогат мајке, а ова пракса не сме ни да се рекламира нити спонзорише. Али, када парови испробају све и не могу да добију дете, они одлазе преко границе и користе могућност да практично „купе“ дете. Сматрамо да је парадокс да се родитељима сматрају људи који су некој жени платили како би им она дала дете које је носила и родила.
Шта Ви можете да поручите хомосексуалним паровима који не могу природним путем да добију потомство и зато прибегавају овој пракси?
— Мислим да дете није нешто може да се купи и понесе са собом. Дете је мали човек, са свим људским правима и достојанством. Ова пракса сурогат мајчинства претвара људски живот у производ, у бизнис. У овој сфери се појављује чак читав низ услуга медицинског и комерцијалног карактера. А ту нема битне разлике између хетеро и хомосексуалних парова. Куповина људи се сматра ропством — и тачка.
Са психолошке тачке гледишта, како такви парови објашњавају својој деци да су дошла на свет у складу са одредбама уговора који је регулисао однос између сурогат мајке са једне стране и родитеља који га подижу са друге?
— Заправо, бројне психолошко-педагошке дисциплине тврде да сваки човек увек дубоко у себи осећа потребу да зна одакле потиче и ко су његови биолошки родитељи. То се најпре види код деце која су усвојена, а још више код оне деце коју је на свет донела сурогат мајка.
