Бела кућа је на питање да ли постоји спремност за заједничка војна дејства с Руском Федерацијом, саопштила да је Вашингтон „спреман да сарађује са сваком земљом која има исти циљ“.
Шеф Комитета руске Државне думе Русије за међународне односе Леонид Слуцки изјавио је — након телефонског разговора Владимира Путина и Доналда Трампа у суботу — да је током тог разговора било речи о „координацији напора да се терористи униште“, а да је следећи могући корак стварање широке антитерористичке коалиције у Сирији. На њено формирање је, како је рекао Слуцки, Владимир Путин позвао још 2015. године, током излагања на Генералној скупштини Уједињених нација.
Улога Вашингтона пољуљана
Професор Милан Пашански, из Форума за тероризам и транзицију безбедности, за Спутњик каже да је посреди јасан покушај САД да учврсте позицију на Блиском истоку, посебно након недавних заједничких акција Русије и Турске, и пољуљане улоге Вашингтона у региону због одржавања председничких избора.
На питање ко би могли да буду нови амерички савезници које помиње Доналд Трамп, Пашански каже да нови председник сада покушава да врати Америку у центар збивања.
„Ја мислим да ће то, наравно, бити савезници на Западу — а са Русијом, односно са Путином… Москва и Вашингтон треба да поделе интересне сфере и улоге у деловању против ДАЕШ-а, да не би долазило до сударања, дуплирања или евентуалне конфронтације, која је и једној и другој страни најмање потребна у овом тренутку“, каже Пашански.
Велики заокрет
Упитан да ли очекује неке конкретне потезе кад је посреди сарадња Москве и Вашингтона у борби против ДАЕШ-а, војни аналитичар Андреј Млакар каже да очекује „велики заокрет“.
„Америка је, евидентно решила да се обрачуна са исламским тероризмом и да раскрсти с дојучерашњим финансирањем оружаних група, пре свега у Сирији, којима је обилато достављана војна помоћ и наоружање. Самим тим, САД ће помоћи Русији да тај простор лакше изолује, елиминише тероризам и помогне сиријској армији да поврати контролу над делом територије над којим је то потребно да учини. Ту пре свега мислим на мање енклаве које и даље пружају жесток отпор, јер и даље добијају оружје. Ако се то догоди, у некој будућности могуће су и заједничке борбене операције. Не искључујем ту могућност, јер је Трамп јасно рекао да му је борба против тероризма приоритет“, напомиње Млакар.
А како ће сарадња Русије и Америке изгледати у пракси, на терену?
Андреј Млакар каже да, бар на почетку, свакако не очекује да руски и амерички командоси користе исте хеликоптере, или заједно иду у акције чишћења терена.
Размена обавештајних података
„Оно што је засад дефинитивно договорено јесте размена обавештајних информација о терористичким групама, њиховим потенцијалним метама, начину финансирања и одређеним личностима које треба ликвидирати — али, пре свега, треба водити рачуна о томе да не долази до мешања и преклапања у њиховим ратним операцијама“, каже саговорник Спутњика.
Упитан какве су реалне шансе да се у некој новој, широкој међународној антитерористичкој коалицији истовремено нађу и Вашингтон и Москва, Милан Пашански каже да је на Блиском истоку, у ствари, постојала прилика за тако нешто, али да је Москва сјајно искористила тренутак „предизборног затишја“ у Америци и изборила се за своје циљеве — пре свих других за останак Башара ел Асада на власти у Сирији.
„Руси су се тамо већ етаблирали као водећа снага у том процесу, али сада ће САД покушати да поврате неке своје позиције. Међутим, мислим да то неће ићи на штету договора, односно да ће ићи ка новом ресетовању односа и успоставити елементарни фер-плеј у међународним односима, а посебно у Сирији, где су сада тензије највеће“, каже Милан Пашански на крају разговора за радио Спутњик.