У марту 2004. године косовски Албанци извршили су погром који је довео до масовног расељавања Срба из Покрајине и уништавања бројних споменика историје и културе.
„Садашња ситуација је боља за нас него раније, у смислу да више нема толико напада и насиља и да можемо слободно да се крећемо, али целокупна атмосфера остаје веома напета, нарочито ових дана и постоји велики потенцијал за нове немире“, рекао је владика Теодосије.
Он каже да односи Албанаца и Срба „нису исти у различитим деловима Косова и Метохије“: „негде постоји релативна толеранција, на пример у Призрену, али у Ђаковици, Дечанима и Клини је много тежа ситуација“.
„Волели бисмо да има више позитивних примера, међутим, готово је немогуће чути да је неко од косовских Албанаца јавно рекао нешто позитивно о нашој цркви или Србима уопште. У локалним новинама објављује се много материјала у ком се отворено изазива национална нетрпељивост“, истакао је владика Теодосије.
Српске цркве и манастире у областима претежно насељеним Албанцима сада обезбеђује косовска полиција мешовитог етничког састава. Само манастир Високи Дечани се још увек налази под заштитом међународних мировних снага Кфора, због „изузетно тешке безбедносне ситуације у општини Дечани“.
„До сада нисмо имали озбиљних проблема са косовском полицијом, мада сматрамо да у случају великих немира она неће моћи да обезбеди адекватну заштиту наших светиња“, додао је шеф Епархије рашко-призренске.
Он је прецизирао да су директни напади на православне цркве на Косову данас ређи него пре, са изузетком Храма Христа Спаситеља у Приштини, где се „протеклих година стално дешавају разне провокације и акти вандализма“. Према подацима Епархије рашко-призренске, на територији Косова и Метохије данас има 160 парохијских цркава и 14 активних манастира.
