План Федерике Могерини да синоћне одвојене разговоре са делегацијама из Београда и Приштине заврши заједничком вечером очито није успео. Коме тачно није било до вечере за ширу јавност остало је непознато, као и чињеница о чему су Хашим Тачи, Иса Мустафа, Александар Вучић и Томислав Николић, премијери и председници Косова и Србије разговарали.
Осим спекулације да су преговори били безуспешни, медији ипак нису занемарили једну реченицу коју је изговорио српски председник Томислав Николић, и то уочи састанка:
„За Заједницу српских општина тражићу све оно што Приштина тражи од нас. Дакле, ако Приштина мисли да обавља све своје функције независно од Београда, ЗСО може да обавља све своје функције независно од Приштине“.
У међувремену, Танјуг преноси своја сазнања — да је српска делегација прихватила све предлоге Европске уније за мирно решавање ситуације у Митровици, која је била једна од тема разговора, али да договора ипак није било.
„На српској страни, како се сазнаје, остаје ’страховање да Приштина није одустала од идеје о тоталном нападу на Србе на Косову и Метохији‘“, пренео је извор Танјуга.
Тог мишљења је и лидер радикала Војислав Шешељ, који тврди да Албанци планирају да упадну са оружјем у четири општине на северу КиМ у којима живе Срби у време или после посете генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга Косову.
Шешељ је навео да су Срби, правећи велике уступке Албанцима, себе ослабили, али да у овом случају Срби са севера Косова морају да буду спремни на „изненадни оружани напад“, а да Србија мора учинити све што је у њеној моћи да их заштити.
Да овде има нечега потврђује и најава да ће се премијер Александар Вучић састати данас после подне у Рашки са политичким представницима Срба са Косова и Метохије.
Шта је председник Србије између редова овим, у ствари, рекао, и да ли нам Албанци нешто спремају иза леђа?
Стефан Филиповић, политиколог са Косова и Метохије, каже да оваква изјава може да се тумачи на више начина.
„Један од њих је да на преговорима на високом нивоу представници Београда желе да на неки начин, после свих ових месеци без помака у реализацији ЗСО, предузму неку врсту политичке иницијативе“, верује он.
Филиповић, међутим, овоме додаје да је ситуација, као и миље у којем се воде тренутни преговори, далеко од повољне по Србе на Косову и Метохији.
„Захтеви да ЗСО добије оно што Приштина тражи од Београда нису реални, јер ми знамо шта Приштина захтева од Београда, а то је пуна политичка независност“, коментарише наш саговорник.
Објашњавајући ситуацију на терену, он истиче да се у последњих месец дана у косовским медијима гради нека врста, како је рекао, негативне кампање, којом се дезинформишу грађани.
„То се већ осећа и у друштву и у односима између Срба и Албанаца, што показује колико је ситуација ровита. Негативне тенденције су у ваздуху, снимају се неки документарни филмови о тобожњој милитаризацији севера Косова од старне Срба… Ова изјава је, бојим се, додатни ветар у леђа албанској пропаганди“, закључује он.
Филиповић каже да лично страхује како ће то бити примљено у албанској већини.
„Ако говоримо о ЗСО, Србија је преузела иницијативу, али чини ми се да смо овако још удаљенији од ЗСО, јер Албанци нису заинтересовани да спроведу било шта што би било у корист Срба“, истиче он.
Подсећања ради, формирање и статут ЗСО највећи је камен спотицања у оквиру примене Бриселског споразума. Србија тражи успостављање Заједнице општина са већинским српским становништвом на Косову која ће имати извршна овлашћења и тако вратити Србима на Косову могућности да одлучују о својој судбини. Косово, с друге стране, инсистира на асоцијацији која ће према косовским законима бити у равни са невладиним организацијама.
Албански аналитичари Николићеву изјаву у косовској штампи која је блиска опозицији коментаришу као наговештај да је Београд ствари преокренуо у своју корист, јер, како наводе, лако може да се догоди да се Београд позове на оно чиме се својевремено позивало Косово — а то је кршење права мањина.
„То би био својеврстан шах-мат у корист Београда, а на велику штету косовске државе,“ један је од коментара албанских аналитичара.
Опозиција на Косову већ је затражила од Тачија и Мустафе да се преговори са Београдом обуставе, и поновила своја страховања да се Косово све више удаљава од своје суверености. У исто време опозиција страхује да Косово под овим руководством више нема довољно јак кредибилитет у међународној јавности, док исти што се тиче Србије — расте.
„Београд може да затражи аутономију за Србе унутар Косова, посебно на северу, где су већина, док би општине јужно од Ибра са српским становништвом могле да постану ’зоне са специјалним статусом‘. У том случају, Приштина никад не би могла да постане суверена у правом смислу те речи, јер би задњу реч на овим територијама имао Београд“, наводи се у још једном коментару који је јутрос освануо у приштинским медијима.
Висока представница ЕУ је у саопштењима поводом синоћне рунде разговора, у писаном саопштењу, захвалила председницима Тачију и Николићу, као и премијерима Мустафи и Вучићу на „отвореној и конструктивној дискусији“.
„Дијалог је веома важан процес за Србију и Косово, али и за регион и ЕУ. Напредак у нормализацији односа је кључан за очување мира и напредак ка ЕУ. То је кључно за и Европу и за регионалну стабилност“, нагласила је она.
