Књига Салватореа Сантанђела „Немачка–Русија, подељени хоризонти европске геополитике“ управо описује различите фазе развоја односа Берлина и Москве, који су вековима истовремено били и супарници и савезници, све до данашњих дана када се на шаховској табли као лидери две стране појављују Ангела Меркел и Владимир Путин, које повезује енергетика, а дели их украјинска криза.
Након пада Берлинског зида и распада СССР-а промениле су се границе Европе. Иако су се Русија и Немачка у прошлости бориле на живот и смрт, неке бранше, у првом реду енергетика, правиле су мост између две стране, све до украјинске кризе, која је озбиљно уздрмала савез Берлина и Москве.
Каква ће бити будућност односа Немачке и Русије? Како ће оса Москва–Берлин утицати на геополитику Европе? На та питања Спутњик је покушао да добије одговор од Салватореа Сантанђела, новинара и професора Универзитета Тор Вергата у Риму.
Какву улогу за Европу је одиграо савез Москве и Берлина од тренутка пада Зида до данашњег дана?
— То је био стратешки савез. Оса је доживљавала успоне и падове, све до украјинске кризе. До тада је ојачала сарадња у области културе, економије и, наравно, енергетике. Због украјинске кризе односи су се заоштрили. Са друге стране, имајући у виду изградњу другог крака „Северног тока“, област енергетике није толико погођена кризом.
У својој књизи Ви пишете да ти посебни односи на релацији Немачка–Русија утичу на геополитичку равнотежу снага у Европи. Шта сте под тим конкретно имали у виду?
— Русија и Немачка имају вишевековне везе. Још је велики енглески економиста Кејнз на конференцији у Версају рекао да је „историјска судбина Немачке у модернизацији царских земаља“. Очигледно је то довело до тога да је између те две силе дошло до развоја посебних односа. У мојој књизи се може на много места наћи позив Русији и Немачкој, које се у прошлом веку јесу нашле у ужасном сукобу у Европи, да сада изграде нову будућност и не понове крваве странице историје у сред нашег континента.
Разуме се, историја и географија играју кључну улогу. Између Русије и Немачке се налазе државе попут Украјине и балтичких република које су осетиле на својој кожи све негативне аспекте тих односа. Веома је важно то што Немачка и Русија могу да изграде динамичне односе, имајући у виду све тешкоће, опасности и страхове, управо налазећи начине да превазиђу те проблеме.
Руско–немачки односи су прошли велико искушење због украјинске кризе. Било би веома важно разумети све појединости геополитичких односа две државе, где географија често бива запостављена…
— Јасно је да постоји физичка географија. Али постоје и различити начини да се интерпретира географско пространство, на пример, територија под којом подразумевамо источни део Немачке и западни део Русије, те територије могу бити на различите начине описане и доживљене.
Територија између Немачке и Русије може да носи назив „крваве земље“, како је то први рекао Тимоти Снајдер, амерички историчар, јер је управо на том потезу била највећа кланица током тридесетих и четрдесетих година 20. века. А ако посматрамо из перспективе Пољске и Украјине, онда говоримо о територији која не спаја Немачку и Русију, већ их дели, при томе одгурујући Русију све више на исток, а Немачку све више ка Атлантском океану. Географија без сумње игра веома важну улогу, али она није неутрална, јер различита тачка гледишта утиче на различит развој ситуације.
Дакле, постоје границе, али географија се мења и увек зависи од различитих тачака гледишта?
— Да, осим тога, зависи још и од тачке гледишта одређене културе. Осим историјских и културних веза постоји и практична узајамна повезаност, односно комплементарност две државе. То су огромни индустријски комплекси Европе — Немачка, и највећи испоручилац нафте и гаса — Русија, и то је био камен-темељац за симбиозу ове две државе.
Додатну слику може да покаже „Јужни ток“ и важна улога Италије. Наравно, пројекат је у овом тренутку затворен, иако је обновљен пројекат „Северни ток“. Овде видимо одређени прагматизам Немаца, јер је Меркелова заузела једну од најоштријих позиција када су биле увођене санкције против Русије, али видимо и делић беспристрасности, јер у пуном јеку санкција Немци нису могли да се договоре о удвостручавању „Северног тока“, већ су започели пројекат као што је, на пример, размена актива. Ради се о размени актива између „Гаспрома“ и неколико компанија попут „Басфа“ и „Еона“. То јест, економија и сарадња морају да превазиђу непријатности, као што су идеологија и пропаганда.
Познато је да су без обзира на санкције, Немци све време пословали са Русијом. Каква будућност очекује осу Немачка–Русија?
— Судбина те осе зависи од политичких избора. Од пада Берлинског зида, видели смо споразум Кола са Јељцином, Шредера са Путином. Односи Меркелове и Путина нису идеални, али две државе захваљујући различитим областима сарадње могу да одрже и очувају билатералне односе. Много ће у будућности зависити од могућности лидера да одрже дијалог и да пређу преко провокација у вези са украјинском кризом и да не доведу до изградње новог зида или новог крвопролића у самом срцу Европе.
