Намеру украјинског председника да распише референдум о приступању Украјине у НАТО многи су оценили као „лични пи-ар“, а Петра Порошенка су чак назвали и „продавцем магле“.
Руски експерти кажу да је одлагање састанка везаног за ПРО у Европи још један доказ томе да је улазак Украјине у НАТО немогућ, барем у наредних пет до десет година.
„НАТО у сваком случају не сматра Украјину корисном за Алијансу, па зато говорити о пријему Украјине у НАТО није актуелно. О томе је прилично отворено говорило и руководство Севенроатлантског савеза, истичући да је Кијеву сада важније да спроведе реформе, модернизацију, да ојача државне институције и да би тек после могло да се покрене питање уласка Украјине у Алијансу. Ни референдум неће помоћи Порошенку да Брисел промени свој став“, каже за Спутњик Андреј Кортунов, политиколог и генерални директор Руског савета за међународне послове.
Руски експерти такође истичу да Украјина тренутно не испуњава критеријуме земље-кандидата за улазак у Алијансу. Пре свега, на истоку земље и даље букти рат, Запад сматра да државне границе те земље нису дефинисане и што је најважније — Украјини су потребне године рада да би њихове оружане силе достигле ниво стандарда НАТО-а. За то су потребне и паре, а Кијев их нема.
С друге стране, НАТО је спреман да прошири сарадњу са Кијевом, и да помогне модернизацију украјинске војске, али на томе се све завршава.
„За НАТО је геополитички важно да у свој савез прима оне земље које могу да побољшају безбедност и ојачају одбрамбену способност чланица Алијансе. То јест, свака земља-чланица мора нечим да допринесе Алијанси, а не да јој буде терет и да још ствара додатне проблеме, који угрожавају безбедност садашњих земаља-чланица“, каже Кортунов.
Експерт додаје да и без размештања америчке ПРО постоји „много начина да НАТО уз помоћ Украјине повремено иритира Москву“, али да Алијанса нема намеру да ратује за Украјину.
„И без постављања ПРО у Украјини, НАТО уз помоћ Кијева може повремено да иритира Москву, ако такав задатак буде постављен. Они могу да спроводе заједничке војне вежбе на граници са Русијом, и НАТО може да испоручује Кијеву некакво оружје, али је сасвим сигурно да Алијанса неће преузимати на себе никакве обавезе које се тичу заштите Украјине. Нико не намерава да ратује за Украјину. То би било и безумље, ако се узме у обзир чињеница да је Русија нуклеарна сила“, истакао је Кортунов.
Подсећања ради, Алијанса је намеравала да разговара са Кијевом о инцидентима који могу да се десе приликом коришћења система ПРО НАТО-а у Европи. Међу њима је пад ракета-пресретача или њихових делова на украјинску територију.
Неки руски експерти, међутим, сматрају и да је одлагање састанка о ПРО у Европи јасан сигнал Кијеву да Украјина није интересантна новој вашингтонској администрацији, а да Алијансу, у принципу, претерано и не интересује мишљење Украјине о било којој теми, те да Украјинци добијају позив за преговоре чисто формалности ради.
Јасно је, истичу експерти, да Украјини не би сметало да ракете прелећу преко њихових глава, поготово због тога што је америчка ПРО усмерена против Русије, а Кијев је више пута ставио до знања да је спреман да жртвује себе само да „комшији цркне крава“.
Проблем Кијева је и тај што нови председник САД Доналд Трамп настоји да минимизира ниво конфронтација са Русијом, да минимизира ризике у билатералним односима и што покушава да нађе колико-толико прихватљиве компромисе, који би задовољили обе стране.
Још један проблем Кијева је и тај што су многи, чак и на Западу, почели да критикују кијевске власти због последњих дешавања у Донбасу. Западни медији наводе да Порошенко провоцира сукобе у делу земље како би осујетио планове председника САД Доналда Трампа за ублажавање антируских мера и како би омео могуће зближавање Москве и Вашингтона.
Експерти наводе да је Порошенко спреман на сваку жртву само да не дозволи нормализацију руско-америчких односа.
Подсећања ради, „Волстрит џурнал“ је, позивајући се на изворе у НАТО-у, раније објавио да је НАТО на неодређено време одложио састанак са представницима Украјине о коришћењу система противракетне одбране Алијансе у Европи.
Лист наводи да би позивање Украјине на преговоре могло да изазове „бурну реакцију Русије“ и истиче да ово питање захтева много опрезнији приступ ако Алијанса не планира да у будућности заоштрава односе са Русијом.
Осим тога, НАТО не искључује могућност да председник САД Доналд Трамп донесе одлуку о ближој сарадњи организације са Москвом.
Подсећања ради, Трамп је током своје предизборне кампање назвао НАТО важном али застарелом организацијом и говорио је о потреби њеног реформисања.
У америчким војним круговима сматрају да би председник могао да прекине распоређивање система „Евро про“ у оквиру могућег договора са Москвом. Други представници Пентагона опет сматрају да промене на том плану не треба очекивати, пише „Волстрит џурнал“.
