„Пет од седам земаља, из којих је уредбом Доналда Трампа о заштити САД од радикалних исламиста забрањен улазак избеглицама, бомбардовао је Барак Обама“, констатује за Спутњик политички аналитичар Александар Павић и пита зашто у то време није било демонстрација, па ни мањег обима од тренутних против Трампа.
Лицемерје по глави демократа
Доиста, сведочимо да је извршна уредба Доналда Трампа о имиграцији, којом се држављанима седам земаља — Ирана, Ирака, Сирије, Јемена, Судана, Сомалије и Либије — визе неће издавати наредна три месеца, док је сиријским избеглицама улазак забрањен на неодређено време, брзо одјекнула у САД, али је још више изазвала негодовање његових политичких противника.
Па и Барака Обаме, који се са својом администрацијом обавезао на пријем свега 10.000 избеглица, што је немерљиво мање у односу на европске земље.
Тужилац државе Вашингтон Боб Фергусон најавио је да ће тужити Доналда Трампа, а још 15 државних тужилаца оценило је да је Трампова одлука „неамеричка и незаконита“. И директори неких од највећих америчких компанија придружили су се критици, а генерални секретар УН Антонио Гутереш је рекао да су то „слепе мере које нису засноване на солидним обавештајним подацима и да зато нису ефикасне“.
Хипокризија је на сваком кораку, истиче Павић, јер је бивши амерички председник Обама изазвао кризе, трајне људске патње, стотине хиљада смрти… али то никоме није било битно док им није дирнуто у, како каже, мулти-култи идеологију.
Демонстрације и хистерија после Трампове одлуке, према мишљењу историчара Александра Раковића, представљају лицемерну политику остатака клинтонистичке администрације, пошто је, како каже, Обамина администрација само једна од клинтонистичких.
Америка је, додаје Раковић за Спутњик, у много мањој мери била спремна да прими избеглице са Блиског истока него што је то била Европа.
„Трамп је свакако добио врућ кромпир у руке. Рекао је да је читав рат у Сирији и избегличка криза узрокован од стране претходне америчке администрације. И сад он мора да решава тај проблем који није лак“, сматра Раковић.
У контексту исламског тероризма, који Трамп често помиње и види га као највећег непријатеља, према Раковићевом мишљењу се може тумачити и подизање зида који ће подићи са граници са Мексиком.
Иако је, подсетимо, и бодљикава жица до сада раздвајала САД и јужног суседа.
Животи Американаца на првом месту
С једне стране, он је усмерен против илегалних миграната из Мексика, али и због стратегије САД везане за одбрану и хватање у коштац са природним катастрофама или терористичким катастрофама које наносе велике губитке на територији ове државе.
„Једна од могућих катастрофа јесте да исламски терористи преко Мексика — порозним, јако дугим границама које не могу да се контролишу — прошверцују прљаву бомбу у САД која би уништила један кварт у већем граду, али би притом истовремено од радијације страдало много више људи“, истиче Раковић за Спутњик.
Мало је познато, истиче Александар Павић, да је Барак Обама 2011. увео забрану на улазак избеглица из Ирака на шест месеци и да је то прошло незапажено.
„Америчке службе су откриле да је можда један број терориста, односно припадника Ал Каиде ушао са људима који су праве избеглице из Ирака. Шест месеци је био суспендован улазак из безбедносних разлога избеглица из Ирака, још једне земље где је Америка интервенисала и створила кризу“, подсећа Павић.
Избеглице као оруђе
Тада нико из либералног естаблишмента није ни реч рекао, повлачи Павић и указује да је Трамп увео привремену забрану од 90 дана док се не направи ревизија садашње политике, док се не појачају филтери, док се не утврде нова правила ради безбедности америчког народа.
„Једноставно, на делу су двоструки стандарди и све је везано за политику, а такозване јадне избеглице су за либерале само инструменти у њиховој политичкој борби“, тврди Павић.
Саговорник Спутњика подсећа да је пре неколико дана Ненси Пелоси избеглици из Јемена, која се жалила како њена мајка неће моћи да дође због нове уредба, сугерисала да је за то крив нови председник.
„То је фасцинантно с обзиром да је Обама тај који је подржао и омогућио Саудијској Арабији да интервенише, буквално да изврши агресију на Јемен и да направи можда највећу хуманитарну катастрофу данашњице. Пелоси је искористила нечију несрећу да убира јефтине политичке поене“, завршава Павић.
