Америчко Министарство финансија ових дана је одређеним компанијама дозволило наставак пословања с руском Федералном службом безбедности, објаснивши да су санкције онемогућавале измиривање појединих обавеза америчких бизнисмена према руској Влади. Ова одлука одмах је оцењена као минимално, али ублажавање санкција, које је администрација претходног председника САД Барак Обаме увела на крају свог мандата. Због наводне умешаности у изборе за председника Америке, Обама је додатно „казнио“ Русију тако што је пословање америчких фирми с Русијом ограничио на пет хиљада долара у једној календарској години.
И Стејт дипартмент је објаснио да та мера представља техничко „поправљање“ санкција како би се избегле неке нежељене последице. „Ништа нисам смањио“, тврдио је председник САД Доналд Трамп који је већ имао довољно прозивки због „наклоности“ Русији.
А шта заправо значе америчке санкције Русији? О томе најбоље сведоче подаци о руско-америчкој трговинској размени, односно увозу и извозу.
Испоставило се да међународне санкције уведене Русији марта 2014. године, на иницијативу САД, до краја те године практично нису се ни одразиле на спољнотрговинску сарадњу двеју земаља. Штавише, вредност трговине била је 5,6 одсто већа него у претходној години и износила је 29,2 милијарде долара. Од тога је извоз руске робе у САД био 18,5 милијарди и порастао је чак 12 одсто.
Највећу ставку у руском извозу те године су чинили енергенти — 36,3 одсто, потом метали — 16,4 одсто, ђубриво — 14,3 одсто, алуминијум и производи од њега — 10,9 одсто. У односу на 2013, годину без санкција, извозна руска листа била је слична. Приметно је, међутим, да 2013. није било руске робе у извозу која је била неозначена. У 2014, међутим, таква роба извезена у САД била је вредна чак милијарду долара.
Ивоз из САД у Русију у санкцијама обележеној 2014. износио је 10,7 милијарди долара и опет је листа производа који су стизали у Русију била мање-више иста као и 2013, уз нешто мање вредности. Тако је вредност извезених нуклеарних реактора, машина, која је раније била 3,3 милијарде, опала 20 одсто, вредност купљених возила била је пет одсто мања него 2013, када је била 3,2 милијарде… И ту је, међутим, интересантно да је 2014. из САД увезено највише робе која не припада ниједној означеној категорији. Можда то и не би било „сумњиво“ да у 2013. она није „вукла“ тек 24 хиљаде долара, а у 2014. чак пет милијарди.
Увек је било начина да се санкције заобиђу. Да ли је у овом случају то посреди, може само да се нагађа.
Тек у 2015. промет робе у трговини између Русије и САД је опао и њена вредност била је 21 милијарду долара. Те године је извоз америчке робе у Русију био је 11,2 милијарде. Да америчке санкције нису допринеле неким значајним померањима сведоче подаци према којима је спољнотрговинска размена двеју земаља 2013. била 27,7 милијарди, 2014. 29,2 милијарде, а 2015. године 21 милијарду долара. Према статистичким подацима, за само првих шест месеци прошле године вредност робне размене била је 12,2 милијарде долара, од чега је руски извоз био 5,5 милијарди, а остало увоз из САД.
САД су, према подацима руске управе царина, упркос санкцијама, биле међу првих шест најважнијих трговинских партнера Русије, ван Заједнице независних држава. Истовремено, амерички инвеститори се, како је констатовано, враћају на руско тржиште.
С обзиром на цифре, могло би се рећи да су ефекти америчких санкција били занемариви и да је америчка оштра реторика на помињање њиховог укидања у основи питање политике.
Амерички „Форбс“ је пре два дана објавио текст поткрепљен економским показатељима у коме његов аутор Кенет Рапоза „уз извињење свим мрзитељима“, констатује да је „Русија преживела санкције“. Уколико цена нафте остане довољно висока, он процењује да текућа година обећава да буде повољна за руске акције.
Експерт Међународног института за друштвено-политичка истраживања из Москве, Владимир Брутер, за Спутњик каже да су се узалуд надали они који су очекивали да ће САД бити доследне у питању санкција.
„Када санкције више шкоде Америци него Русији, велике америчке компаније се одмах жале председничкој администрацији и она брзо предузима кораке. Америчке компаније имају велике могућности за лобирање у Вашингтону, стога, може се очекивати и даље ублажавање санкција, али не и укидање“, сматра Брутер.
А баш позиви на њихово укидање све чешће стижу и из Европске уније, која је доследним спровођењем америчке идеје о привредном кажњавању Русије управо била највише кажњена.
Коментаришући потез нове америчке администрације по питању санкција, Брутер не сматра да је њихово ублажавање знак да је „процес кренуо“ и да ће ускоро Вашингтон укинути све рестриктивне мере.
„То није тачно, као што није тачно да је Трамп Путинов пријатељ, како га често називају присталице Хилари Клинтон. Трамп ће бити више наклоњен сарадњи са Москвом него Обамина администрација, и то је једино што је мање-више јасно у овом тренутку“, рекао је руски аналитичар.
