Смена у америчкој администрацији поново је активирала албански лоби у Америци покушавајући на све начине да Косово одржи у „жижи“ интересовања Вашингтона. Прво је портал „Прешева јоне“ објавио „интервју“ министра спољних послова Србије Ивице Дачића (што је он демантовао и најавио тужбу против портала) у коме се он наводно „залаже за међународну конференцију, на којој би се разговарало о размени територије између Србије и Косова, да би се само десетак дана касније појавило наводно писмо републиканског конгресмена Дејна Рорабахера, који је и председавајући Одбора за спољну политику у Европи, а у коме председнику Србије Томиславу Николићу предлаже исто — размену територија југу Србије за север Косова и Метохије, као решење за смиривање напетости у овом делу Балкана.
У кабинету српског председника демантовано је да је овакво писмо уопште стигло, а то је за Спутњик потврдио и саветник председника Србије за спољну политику Иван Мркић.
Оно на шта Мркић, међутим, ставља акценат је пре свега следећа чињеница:
„Шта значи уопште размена територије кад све територије припадају Србији, по нашем Уставу! Али из тога се види једностраност у погледу на ствари, јер тај конгресмен мисли да је Косово независна држава, а ми то не мислимо! Претпостављам да је виђење једног човека из Америке, која је признала једнострану сецесију Косова, од стране албанске мањине нешто што је аутоматски овде наишло на непријатну реакцију“, каже Мркић.
Он напомиње да чак и кад би такво писмо стигло до кабинета на њега председник Србије не би одговарао.
„Тиме би се бавио неко из Скупштине, тачније из Одбора за спољну политику или неко сличног институционалног нивоа. Председник Србије свакако не би био адреса за одговор на таква писма, јер то решавају извршне власти“, каже Мркић понављајући да су обе поменуте територије — територије државе Србије.
Писмо које је републикански конгресмен Дејна Рорабахер наводно упутио председнику Србије, у ком предлаже размену територија на југу Србије за север Косова и Метохије као решење за смиривање тензија у овом делу Балкана, освануло је у медијима. Медији у Србији су пренели да је поменути господин у свом писму истако да је боље да „уместо негативних примера као што је слање воза са провокативним симболима на Косово, размотри размену територије, што би резултовало већим бројем Срба у Србији, и већим бројем Косовара на Косову“. Он је такође, по писању медија, поручио да је „ова опција могућа“ и да је „не би требало игнорисати“.
Конгресмен Дејна Рорабахер није непознато име у региону, посебно на Косову и Метохји. Током ратова деведесетих, још од Босне, залагао се за бомбардовање српских војних снага на тлу Србије, па је чак и критиковао НАТО да није довољно ефикасан, јер је своје дејство ограничио на „мале нападе“.
Што се тиче Косова, од Албанско-америчке грађанске лиге, најјачег албанског лобија у Америци, својевремено је добио похвале због подршке иницијативи да се ОВК више не води као терористичка формација у Америци. Рохрабахер и данас подржава јавно независно Косово, а својевремено се ватрено залагао да Америка јаче наоружа ОВК. Да се албански лоби у Америци поново разбудио, доказ је и први „успех“ постигнут на инаугурацији Доналда Трампа за председника Америке. Наиме, амбасадорка Косова у Америци Вљора Читаку, успела је да се на балу после инаугурације на неколико секунди обрати Трампу, што је забележено на фотографијама које су одмах плануле у косовским медијима и на њеном профилу на Фејсбуку — као „доказ“ да је Америка и даље уз Косово. Незванично, прича се да су косовски лобисти за овај „тренутак“ платили чак милион долара!
Иначе, опште је познато да Албанци имају најбогатију дијаспору у свету, а заступају их престижне маркетиншке куће које ови плаћају милијардама долара. Албанци са Косова уговор о лобирању у Америци званично имају од 1999. године са лобистичком кућом „Рудер и Фин“, а прошле године тај уговор је обновљен на период од пет година.
После Трампове победе, ангажовали су и Клинтонову фондацију да им помогне у лобирању, а то није јефтино с обзиром да се цене ангажовање неког бившег сенатора, рецимо, крећу од 350.000 до 500.000 долара годишње, плус плаћени телефонски рачуни и службена путовања. У агенду америчког Конгреса Косово се, међутим, нашло још 1990. године, када је организована прва конференцију о људским правима у источној Европи, Југославији, и посебно на Косову. Овој конференцији претходила је посета америчких сенатора и конгресмена, у којој је тада био и Роберт Дол, оснивач албанско-америчког лобија, који је започео сардњу са Билом Клинтоном, председником Америке у два мандата.
Касније, када је ово питање интернационализовано, различитим медијским и лобистичким кампањама резултирало је тиме да Албанци из дана у дан побољшавају своју међународну позицију и ауторитет, поготову тадашњих вођа у албанској алтернативи — Дола, Диогвардија и Ланатоша, којима су се касније придружили и Џозеф Бајден и Елиот Енџел… Захваљујући њима, амерички Конгрес је усвојио мноштво резолуција против тадашње Југославије. У Вашингтону су лобисти из етничких заједница који се ангажују на проблематизацији националних питања у одређеним државама, или чак у сецесионистичке сврхе врло важни, што је Косово искористило деведесетих година, и касније кад су косовски Албанци 2008. прогласили независност државе Косова.
