Приштина без Срба не може да добије војску, али може да купи наоружање.
Наиме, процес Косовског безбедносног корпуса који је ове године требало да се трансформише у Оружане снаге Косова, неће ићи тако брзо, али то неће спречити Приштину да почне да се наоружава. То је најавио председник парламента Кадри Весељи уочи сутрашње седнице Скупштине Косова, на којој ће војска бити једна од тачака дневног реда.
Весељи је рекао да је Војска Косова реалност која ће уследити врло брзо, али да је од одлуке скупштине да трансформише БСК у Војску Косова важније да се донесе одлука о инвестирању у оружане снаге, како би имали неопходно наоружање.
Иако се тачно не зна како је ОСК замишљен, Косово намерава да поред стрељачког наоружања купи још два тенка, артиљерију, ПА артиљерију, минобацаче и велике количине муниције која иде уз то, преко фирме из Катара која има везе са ЦИА. У медијима на Косову помиње се и да је у плану куповина расходоване опреме из Америке, од авиона па до летилица за осматрање.
Да ли Косово може самостално да се наоружава, различито тумаче Београд и Приштина.
Политиколог из Приштине Бељуј Бећај каже да уколико је држава суверена она има право да у складу са својим уставом и законима предузме све мере неопходне за заштиту своје суверености.
„То је ствар околности које се дешавају у последње време, пре свега у Србији, где се врши убрзано мобилисање у свим сегментима безбедности: војсци, полицији, жандармерији… Према томе, ово је реакција на оно што се дешава у Србији. Утолико пре јер на северу Косова имамо јасне индикације да неке се НВО, рецимо из Лепосавића, оспособљују за неке маневарске радње“, каже Бећај.
Он напомиње да решење, додуше, није у овоме, али, како каже, сила дозива силу, а несигурност дозива актере да буду активни у проналажењу решења за већу сигурност.
„Укупни процеси и на Косову и у Србији иду у супротном смеру од онога што се чује од наших политичара и зато имамо овакву ситуацију и понављамо грешке из прошлости, па уместо отварања библиотека и концертних дворана, ми размишљамо како да се наоружавамо“, примећује Бећај.
Наш саговорник из Приштине на питање да ли наоружавањем Косово крши Резолуцију 1244 и Кумановски споразум, каже:
„Они само формално постоје, али су практично прошлост. У последње време имамо доста тога што је фактички присутно, а формално не. Рецимо, север Косова је и фактички и формално део косовског устава, али не функционише тако. И то није једини пример“, каже он.
С друге стране, Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију у Скупштини Србије, подсећа да по Резолуцији 1244, која је на снази, једино одобрено војно присуство на Косову и Метохији јесте Кфор.
„Никаква друга наоружана формација није предвиђена. Онај ко жели да поштује Резолуцију 1244, мора да спречи формирање неке друге формације. Нажалост, управо поједине западне земље које имају право вета у СБ УН и које би морале да штите Резолуцију, на најбруталнији начин је крше тако што су формирале Косовски заштитни корпус, па Косовске безбедносне снаге, а сад желе да формација прерасте у некакву војску Косова. Наравно да таква војска не треба да постоји и да не сме да се наоружава. Кумановским споразумом била је предвиђена демилитаризација ОВК. Ово је заправо континуитет постојања терористичке ОВК, само у другој форми“, подсећа Дрецун.
Он каже да је КБС већ увелико наоружан и да у свом поседу има све од дугих цеви, митраљезе и неколико хеликоптера, па до борбених возила.
„Инструктори НАТО-а већ дуже време обучавају припаднике КБС-а, припрема се организациона структура неке будуће војске и сада се само чека да се оствари оно што је нови шеф Пентагона рекао — да се дâ мандат косовском парламенту за трансформацију у војску. Међутим, Срби неће подржати такву формацију, тако да ће Приштина морати да прибегне неком новом законском решењу“, сматра Дрецун.
То ново законско решење, које би заобишло Србе у парламенту Косова, могло би да буде донето већ сутра. Наиме, пошто доношење Закона о трансформисању КБС у ОСК подразумева промену устава Косова, за коју је потребна двотрећинска већина — а без Срба је немају — Косово намерава да са додатним овлашћењима ојача Косовске безбедносне снаге. То значи да би се изменама и допунама Закона о КБС-у, а без промене устава, по закону простом већином гласова посланика, амандманима изменама и допунама остварила додатна овлашћења за БСК.
Буџет којим КБС тренутно располаже је 35.472.819 евра, а има 4.000 активног особља и 2.500 људи у резервном саставу.
КБС тренутно у свом саставу од лаког наоружања има оружје купљено од више држава, а најбогатије су опремљени израелским аутоматима „Узи“, који су неизоставно оружје у мафијашким сукобима, специјалним јединицама, те арсеналима многих земаља света. КБС поседује више врста бацача граната, а у свом саставу има бацач граната АГ36, по неки „Hekler & Hok“ пре свега произведен за америчке системе. Имају и бацач М203, који се монтира на пушке и погодан је зато што није везан за одређени дизајн пушке. А ово је само део…
