Сви вулкански системи су под сталним надзором геофизичара који су приметили да се кора система шири, као и да је повећана геотермална и сеизмичка активност.
Последњих неколико месеци вулкан Катла, који се налази испод глечера Мирдалсјекидл, посебно је активан након низа великих земљотреса у тој области. „Исланд магазин“ наводи да је последњи земљотрес прошлог четвртка био јачине 4,3 степена.
„Катла је током неких година више активан, а неколико година је мање активан вулкан. Прошле године, од јесенас, био је активнији, иако још није поставио рекорд“, рекао је геофизичар Паул Ејнарсон локалним новинама „Фрјетабладид“.
Последња ерупција Катле била је 1918, иако је током историје он еруптирао на сваких 60-80 година. То значи да је унутрашњи притисак висок, а вулкан је одавно требало да еруптира. Повећана активност вулкана довела је до тога да је Одељење за цивилну заштиту и ванредне ситуације позвало научнике и друге посматраче још ближе обрате пажњу на вулкан.
Хекла је још један од активних вулкана који касни са ерупцијом, јер обично еруптира на сваких 10 година, а није био активан од 2000. године. Преко лета је откривено да се магматска комора убрзано пуни, што указује да би ова вулканска купа могла да експлодира у било ком тренутку. Обично овај вулкан не даје готово нимало упозорења пред ерупцију.
Ова два вулкана испод глечера Ватнајекидл такође су била погођена недавним јаким земљотресима, што је довело до тога да се и њихове магматске коморе убрзано пуне.
„Од три вулкана, ерупције Баурдарбунга и Катле представљају највећу претњу за људе“, пише „Исланд магазин“. „Ерупција Катле изазвала би проблем са глечерима који угрожавају области у којима се може очекивати велики број људи у било ком тренутку, укључујући село Вик на југу Исланда, али и црне пешчане плаже Соулхејмасандур, где олупина авиона ДЦ-3 сваког дана привлачи велики број посетилаца“.
Осим опасности од саме магме, ерупције могу да створе стубове пепела који представљају значајну претњу за авионски саобраћај.
Главне вулканске ерупције могу да буду катаклизмички догађаји који, у најекстремнијим случајевима, утичу на глобалне временске прилике. Ерупција процењених 14 трилиона литара лаве из кратера Лаки 1783. године убила је око 10.000 људи на Исланду (четвртину становништва острва), изазвала сумпорну измаглицу у Европи, глад у северној Африци и изузетно дугу и хладну зиму у Северној Америци.
