Питање ревизије тужбе БиХ против Србије пред Међународним судом правде иницирао је бивши тужилац Хашког трибунала Џефри Најс, гостујући на трибини у Сарајеву, сматра наш саговорник.
„Тужилац Најс је рекао да има нових доказа и позвао се на случај Радована Караџића. На известан начин је сам себе препоручио да буде агент стране која тужи Србију и да води поступак. Након тога је кренуло комешање и захтеви за ревизијом“, објашњава Симић.
Он сматра да све то може имати велике и штетне последице по односе у БиХ и у региону.
„Србија као озбиљна држава не би требало да се обазире на ова догађања, и председник Србије Томислав Николић требало би и морао да посети Босну и Херцеговину. Државна политика се води због државних интереса и не подлеже јефтиним дневнополитичким провокацијама“, каже Симић.
Према речима нашег саговорника, претња Сарајева Београду тужбом је последица сукоба унутар бошњачког народа.
„Имамо сазнања и да одређено ’политичко подземеље‘ сада доводи Изетбеговића у ситуацију да мора да поднесе такав захтев јер се на њега врши притисак који није објективан“, каже Симић и наглашава да цела прича има политичке конотације сукоба унутар бошњацког народа.
Бањалучки адвокат објашњава да се ревизија може поднети ако се након доношења пресуде појаве нове чињенице — докази који су постојали пре доношења пресуде, а једна од страна за њих није знала, нити их је могла прибавити без своје кривице, а притом да нова чињеница има такву доказну снагу да би резултирала доношењем другачије пресуде.
„Испунити ове стандарде у пракси је готово немогућа мисија. Због тога сам збуњен изјавом Џефрија Најса, да судски поступак против Караџића нуди нове доказе. Постоје и утврђени рокови у којима се то може тражити. Објективни рок је десет година и он истиче 27. фебруара ове године. Субјективни рок је шест месеци од сазнања за нову чињеницу. Када се зна да је пресуда Караџићу изречена 25. марта 2016. године, може се закључити да не постоје претпоставке за подношење озбиљног захтева за ревизију. Међутим, странка може упутити захтев, иако он не испуњава стандарде прописане Чланом 61, али је то питање озбиљности државе, њеног кредибилитета“, каже Симић.
„Председништво сагледава има ли правних услова за ревизију, политичке користи од таквог чина и евентуалне политичке штете за односе у БиХ и региону. У случају да одлучи да БиХ иде у ревизију тужбе, онда именује новог агента, прави план и обезбеђује потребна средства. Сакиб Софтић више није агент БиХ, јер је поступак окончан, а подношењем ревизије отвара се нови поступак. Овај станард се данас примењује свуда у свету. Значи, у овом моменту не постоје иоле озбиљне правне претпоставке и одлуке институција да се иде у ревизију“, каже Симић.
Бањалучки адвокат додаје да би БиХ, у случају да Изетбеговић преко Софтића поднесе захтев за ревизију, претрпела велику штету и била декларисана као земља у којој не постоји владавина закона.
„То би био акт и став само једног народа, а БиХ се састоји од два ентитета и три народа. У извесном смислу, то би потрђивало да је БиХ апсурдна земља. Апсолутно не постоје било какви разлози за страх јер ово је јефтина правнополитичка прича која ће највише штете нанети Изетбеговићу и његовим следбеницима“, наглашава Симић.
