Западни аналитички центри сматрају да ће у свету наредних деценија економску превагу преузети земље у развоју, а да ће Русија постати водећа економија Европе и шеста највећа економија света. Добри макро показатељи и постепени прилив страних инвестиција биће главни покретач раста, упркос антируским санкцијама, кажу стручњаци.
Руски аналитичари сматрају да ће Русији такав значајан успех у глобалној економској трци омогућити, пре свега, развој производње, али и већи прилив инвестиција. Према рачуници руских економиста, само у последњој недељи јануара страни инвеститори су уложили у различите секторе руске економије око 287 милиона долара.
Према проценама „Фајненшел тајмса“, прилив страних инвестиција у фондове руских облигација у последњој недељи јануара износио је рекордних 140 милиона долара, а од избора Доналда Трампа за америчког председника Русија је привукла око 700 милиона долара инвестиција, што је рекорд од момента увођења санкција, 2014. године. Западни аналитичари оцењују да упркос санкцијама Русија остаје једна од најпривлачнијих економија са инвестиционе тачке гледишта, јер има прилично повољно тржиште рада, чак и у поређењу са Кином.
Стручњаци оцењују да на раст руске привреде утичу и позитивна макроекономска статистика, умерен ризик од инфлације и стабилност руске рубље у поређењу са националним валутама других економија земаља у развоју.
„Међу факторима привлачности свакако се као практично идеална може назвати ситуација у макроекономији — први пут у историји савремене Русије инфлација ће у наредне три године највероватније бити мања од четири одсто. Као друго, девизне резерве су у јануару ове године, на пример, расле брже него током целе прошле године. Трећи важан моменат је низак ниво задужености, а то се тиче и банака и грађана и бизниса. Терет дуга је мали, а то пружа стабилност. Ми имамо потенцијал да развијамо нашу привреду дуговањима, али ми то не радимо, као што то чине друге земље. И наравно, интересовање инвеститора је повезано са јединственошћу наше земље — њеном величином. То нису само празне приче и то не подразумева само резерве нафте, гаса и метала. Величина земље је још и екологија, популарна и важна инвестиција у савременом свету. У Русији постоје огромне резерве пијаће воде и много еколошких производа, што су, на пример, већ препознали у Кини, где се сваки производ који је стигао из Русије сматра висококвалитетним и еколошким“, каже за Спутњик Владислав Гињко са Руске академије народне привреде и државне управе.
Тај економиста истиче да је, осим у сфери енергетике и екологије, Русија веома привлачна за стране инвеститоре и захваљујући високим технологијама које се у тој земљи развијају и примењују у различитим секторима, као што су телекомуникације, пољопривреда и фармација.
„Ми на примеру наменске индустрије видимо да се прилично ефикасно испуњава указ Кремља о томе да до 2020. године најмање половина производа, коју производе предузећа из наменске индустрије, морају да имају двоструку намену, па тако високе технологије, које се рађају у наменској индустрији, почињу да се користе и у војном и у цивилном сектору. Например, наши производи добро иду у Латинској Америци и земљама Азије. То су, рецимо, телекомуникационе технологије, а исто важи и за пољопривреду, јер се високе технологије користе за чување семена. Све те области су интересантне инвеститорима. Такође, расте и сектор производње лекова. Русија се развија у различитим правцима, не фокусира се само на један. Резултати тога су више него очигледни. Рецимо, пољопривреда нам је од извоза донела више прихода прошле године него оружје. Код нас има и те како у шта да се инвестира, а не само у енергетику, нафту и гас“, каже Гињко.
Он наглашава да руска привреда привлачи стране инвеститоре и начином пословања руских компанија, а такође и бројним олакшицама које им држава даје. Руске компаније се према својим обавезама односе са великом одговорношћу, између осталог и због санкција, а такође и због често необјективних и политички мотивисаних рејтинг листа које праве светске агенције, које углавном искривљују слику о руском тржишту и начину пословања руских бизнисмена.
„Руске компаније су научиле да строго испуњавају своје обавезе из уговора, а стране компаније су то препознале. Ми поштујемо сваког инвеститора, и ако он жели да дође у Русију и уложи свој новац, ми смо спремни да му обезбедимо добре услове, пореске и све друге олакшице. Због тога се чак праве и специјалне економске зоне. При томе бих истакао да је у Русији направљена концепција према којој одговорност за рад са инвеститорима непосредно носе региони, у које ти инвеститори планирају да улажу и то је један од главних показатеља ефикасности рада шефа региона и његовог тима“, наводи економиста.
Гињко додаје да антируске санкције никада нису утицале на интересовање страних инвеститора за Русију, макар не у мери како се то на Западу очекивало.
„Бизнисмени хоће да зарађују новац, а не да служе интересима политичара. Због тога они прећутно не признају санкције и не мисле да би требало да се одричу профита зарад некаквих политичких идеја, које застаревају заједно са одласком актуелне политичке гарнитуре у ЕУ и САД и које политичари често користе као елемент своје предизборне кампање. Тако да бизнисмени не само да нису одобрили санкције, већ су научили и да послују заобилазећи их“, закључио је саговорник Спутњика.
Подсећања ради, аналитичари консултантске агенције „Прајс вотер хаус Куперс“ су у свом извештају „Свет у 2050. години“ навели да ће Русија до 2050. године постати водећа економија у Европи, а шеста у свету. Према прогнозама британских стручњака, до 2035. године руски БДП ће порасти са садашњих 3,75 билиона долара на 4,74 билиона, а у 2050. години номинална величина БДП-а ће се повећати на 7,13 билиона долара, што би био рекорд свих економија еврозоне.
Русија ће, између осталог, своју супериорну позицију у Европи дуговати паду Немачке са петог на девето место, док ће Јапан изгубити четири позиције и са четвртог места сићи на осмо.
Британски аналитичари наводе и да ће се светска економија увећати два пута у односу на тренутне показатеље, али и да ће доминација „велике седморке“ прећи у руке водећих седам земаља у развоју. БДП чланица Европске уније до 2050. године неће прелазити 10 одсто на глобалном нивоу. Највећи економски раст 2050. аналитичари очекују од Вијетнама, Филипина и Нигерије. Светски лидер и даље ће бити Кина, чији је номинални БДП прошле године премашио 21 билион долара.
На другом месту биће Индија (стопа раста БДП у 2050. биће 8 одсто), која ће на трећу позицију потиснути САД. У пет најјачих економија ући ће Индонезија и Бразил. Приликом прављења прогнозе, британска агенција је узимала у обзир демографске статистичке податке, државне расходе на инфраструктуру и ниво образовања становништва.
Такође, аналитичари су оцењивали динамику технолошког напретка сваке земље.
