Научници већ годинама прате ову пукотину, а након што се у децембру проширила за 18 километара, у јануару се процес убрзао и пукотина се средином месеца проширила за још десетак километара.
Мартин О’Лири, члан Пројекта Мидас, за „Глас Америке“ је испричао да његов тим прати пукотину од 2010. године, а пре три године су схватили да ће раст пукотине проузроковати настанак огромне санте леда.
Према процени стручњака, њена површина износиће око 5.000 квадратних километара. То је отприлике као половина Либана, преноси портал 24 сата.
Ларсен си се назива леденим гребеном јер је још спојен са копном, иако се налази у мору. Ларсен А се одломио 1995. године, док се Ларсен Б отцепио 2002. године.
Научници ово пуцање леда сврставају у геолошки, а не климатски догађај. Иако ће се изглед Антарктика драстично променити, стручњаци истичу да се не ради нужно о догађају који је последица климатских промена.
ипак, О’Лири наводи да би последице по Ларсен си могле да буду велике. Губитак овако великог комада леда могао би цео гребен у будућности да учини рањивијим на дејства климатских промена. Тако би могао да буде нестабилнији, подложнији новим пуцањима или целом пропадању.
Али научници кажу да још нема довољно података да предвиде да ли ће се то уопште догодити, и ако хоће — када. Предвиђања такође указују на то и да би лед на Ларсену, који је тренутно на копну, могао да отклиза у море и подигне његов ниво за десет центиметара.
