Он је, у интервјуу немачком дневнику „Цајт“, казао да за Западни Балкан, али и све друге јужне и источне суседе ЕУ важи — или ће Унија да извезе стабилност или ће да увезе нестабилност.
„То посебно важи за Западни Балкан. Поредим га са тигањем пуним уља. Довољна је варница и све је у пламену. Дугорочно помирење у региону може се постићи само кроз европску перспективу“, уверен је Хан.
Он је указао да је у интересу ЕУ да на Балкану постоји стабилност, али додаје да је тај регион и економски занимљив.
„Тамо постоји економски раст који је дупло већи од европског просека. Око 20 милиона људи живи на Западном Балкану. То је тржиште које може да се развије. Оно носи бројне шансе, али су предуслов стабилност, мир и владавина права“, подвукао је Хан.
На констатацију да је недавно било тензија између Београда и Приштине, и на питање да ли регион више иде уназад него што напредује, Хан је одговорио да је тај догађај само доказ његове тезе да свака земља напредује, али да тај напредак још није на стабилним основама.
„Једна погрешна реч може довести до избијања конфликта“, упозорава Хан.
Упитан да ли је политичка елита Србије јасно оријентисана према Европи Хан каже:
„Верујем да разумне снаге у земљи, а у њих убрајам премијера Александра Вучића, одлично знају да европска перспектива нема алтернативу, ако желе мир и благостање. Наравно да у Србији постоје још увек политичари који негују националистичку реторику. То је контрапродуктивно, зато што то води у оптерећену прошлост уместо у позитивну будућност“.
На питање да ли су националисти постали гласнији на Балкану зато што је Европска унија слабија, Хан је одговорио да сматра да Русија није остала да седи скрштених руку, а да, поред тога, у ЕУ постоји и изазов да се подижу зидови.
„Ми желимо мирољубиву сарадњу са Русијом, али Москва би морала да има интерес за стабилно суседство. Русија мора да за сопствене грађане створи економски просперитет, а што су тешњи односи — то је боље по све, а то важи и за Русију“, поручује Хан.
Одбацио је да Москва на Западном Балкану води такозвани „хибридни рат“, али и указао на то да постоје дезинформације и циљано вршење утицаја како би се подстакло одређено расположење. Међутим, уверен је да то неће имати трајни утицај.
У вези са Републиком Српском и Милорадом Додиком, Хан је казао да не верује да присилне мере могу водити ка успеху.
„Можемо да радимо с подстицајима. И Додик је заинтересован да учврсти своју позицију. То је могуће само са ЕУ. РС има економску перспективу само ако сарађује са ЕУ, а у то спада и поштовање судских пресуда у целој БиХ“, подвлачи Хан.
Упитан да ли је сигуран да ће све државе Западног Балкана једног дана бити чланице ЕУ, он је одговорио да то мора да буде циљ, али да нема смисла говорити о временским перспективама.
„Важно је да се све политичке снаге у тим земљама сконцентришу на спровођење реформи. У то морају да буду укључени грађани. ЕУ није неко ко намеће, али ми имамо јасну поруку. Ако данас инвестирате, онда добијате сутра нешто натраг. Грађани морају да осете да им се живот побољшава“, казао је он.
Извор: Танјуг
