Комисија заседа данас и сутра, а на састанку ће, како се очекује, Српска православна црква (СПЦ) представити доказе да је католички надбискуп Степинац активно учествовао у стварању Независне Државе Хрватске (НДХ) и њеној геноцидној политици.
Након данашњег првог састанка који је почео у 9 сати у Владичанском двору и трајао цео дан, није било саопштења за медије.
Комисија је формирана на иницијативу папе Фрање како би укрстила историјске аргументе и расветлила улогу и одговорност Степинца за злочине НДХ током Другог светског рата.
Закључци рада Мешовите комисије, која ће се састати још у Подгорици и Славонској Пожеги, очекују се крајем године, а од њих зависи да ли ће Ватикан прогласити Степинца светим.
Како је у изјави за Тањуг раније рекао Никола Кнежевић из новосадског Центра за истраживање религије, политике и друштва, трећа и четврта рунда биће најтежа за преговоре јер се мишљења и погледи према прошлости овде највише разилазе.
"Мислим да је изнад свега битно да се у моменту када су односи на Западном Балкану сложени, разговара о једној теми која већ пуних шест деценија оптерећује како односе две цркве, тако и два братска и блиска народа", рекао је Кнежевић.
Како каже, нажалост, питање Степинца само је једно у низу које би требало да буде предмет разговора мешовите комисије.
"Договорено је да се са закључима не излази у јавност док се не заврши рад комисије. Нажалост, мало информација долази до јавности и можемо само да спекулишемо", закључио је Кнежевић.
Сврха Комисије је да се предоче веродостојни и прворазредни документи које свака страна има и да се на основу њих развије дискусија и нада да ће се приближити ставови, рекао је уочи седнице РТС-у Јуре Кришто, историчар и представник Римокатолицке цркве у Комисији.
Састанак у Новом Саду одржава се након што је у Осијеку откривен споменик кардиналу Степинцу, што је изазвало оштре реакције Београда.
Споменик загребачком надбискупу, кардиналу Степинцу откривен је у четвртак у Осијеку, дан уочи 57. годишњице његове смрти, 10. фебруара 1960.
