Како се Европа нашла усред економске кризе, чије последице сада мора да плаћа Италија? Све је почело ’60-тих и ’70-тих година, када је у земљи забележен економски пад, који се одмах одразио и на демографску ситуацију.
Како, са друге стане, земља може да напредује ако има све мање становништва? Додатни удар Италија је проживела крајем ’90-тих година и касније када се појавио евро који је за собом повукао процес деиндустријализације. Коначно, Италију је дотукла криза 2008. година, када су САД национализовале дугове приватних лица, дуплирајући тако државна дуговања.
О суверенитету и политичким перспективама Италије, на чијој се територији, не заборавимо, налази 90 атомских бомби НАТО-а, Спутњик је разговарао са економистом Албертом Бањаијем.
Он тврди да суверенитет европских држава бришу транснационалне компаније које га преузимају на себе. Италијански економиста наводи и улогу медија, који код становништва потврђују ту тезу, самим тим, како каже, о суверенитету Италије не може бити ни речи.
„Односи између великог газде – САД, и његовог локалног представника – Немачке, мењају се, а Италија би требало да искористи ситуацију како би договорила најбоље могуће услове за нашу земљу. Имајући у виду да Италија није независна, могла би или да се креће ка ЕУ, која је већ постала нешто попут ’Четвртог рајха‘, што се не свиђа Америци, или може да поврати макар мали део аутономије, договарајући се о томе са Русијом и САД. Приближавање односа САД и Русије уопште не мора бити негативна појава. Све је боље од рата и бацања атомских бомби на непријатеља“, рекао је он.
Новинар Марчело Венецијани, са друге стране, каже да границе на територији Европе данас нестају.
Мисао новинара носи са собом контрадикторност – питања економског и политичког суверенитета постају веома битна и изазивају многе дискусије.
Венецијани истиче чињеницу да су границе важне, као и то да је сада неопходна таква владајућа елита која би могла не само да побеђује на изборима, већ и да реално управља.
