Није прошло ни месец дана од како је Доналд Трамп на челу САД, а већ му се не могу побројати „клипови у точковима“ од стране политичких неистомишљеника. Од чињенице да високи функционери Републиканске странке кандидата сопствене партије данас оцењују као нефункционалног председника, преко одлуке америчког Апелационог суда да одбаци Трампову забрану грађанима седам муслиманских земаља улазак у САД, до најновијег „хладног туша“ за новог америчког лидера — сазнања да су поједини амерички обавештајци крили од председника поверљиве обавештајне податке, наводно у страху да ће они „процурити у медије“.
Под притиском јавности, неки Трампови најближи сарадници подносе оставке или повлаче своје номинације, попут саветника за националну безбедност Мајкла Флина и Трамповог кандидата за министра рада Ендруа Паздера. Наравно, не треба заборавити ни однос мејнстрим медија према новом шефу Беле куће, који се није променио у односу на период када је он трчао председничку трку.
Може ли Трамп у оваквим околностима уопште нормално обављати председничку функцију? Саша Адамовић из Центра за конзервативне студије, историчар и познавалац америчких прилика, за Спутњик каже да је очито да непријатељи актуелне администрације све чине да „паралишу“ Белу кућу.
„Притисак на Доналда Трампа буквално не престаје од избора. Било га је и у транзиционом периоду, а наставља се и након инаугурације. Нема примирја ни од стране либералних медија, а Трамп се суочава са оном структуром моћи коју је на изборима победио и која сада пружа велики отпор било каквој промени утврђене политике која се водила у протеклих четврт века. Да је та такозвана ’дубока држава‘ и те како јака и утицајна показује и случај генерала Флина, који је морао да поднесе оставку“, каже Адамовић.
Сличног става је и Дмитриј Дробницки, независни аналитичар и стручњак за САД, који за Спутњик каже да је Трамп био веома необичан кандидат, а сада је постао веома необичан председник.
„Иако је Трамп формално кандидат из редова републиканаца, он је спреман да спроводи само део њихове политике која се тиче унутрашњих питања. Упркос томе, он и даље има одређену подршку републиканаца који сматрају да би потпуно одустајање од Трампа за њих била врста политичког самоубиства, јер никада више неће имати толико власти у рукама. Али за већину политичара он и даље није ’њихов човек‘ и мало ко у Конгресу дели његове ставове. Трамп ће сада или изгубити битку, или ће променити цео амерички систем и прилагодити га својим ставовима. Наравно, систем ће се противити овој другој опцији, а знамо да има моћне адуте попут специјалних служби које нису на страни Трампа“, објашњава Дробницки.
Како каже, или ће Трамп победити систем, или ће систем победити њега.
„Систем који је изгубио на изборима сада уз помоћ такозване ’дубоке државе‘ даје све од себе како би ометао Трампа. Оставку његовог саветника Флина треба сагледавати управо у овом контексту. Они који су ’припремали‘ Флинову оставку прекршили су законе САД. Како се другачије може назвати крађа поверљивих података о преговорима? Сада су на мети и други његови саветници. Мислим да Трамп има одређени план, у супротном, постаће марионета естаблишмента“, напомиње Дробницки.
Саша Адамовић сматра да су питања спољне политике администрације Доналда Трампа, која подразумевају промену политике према Русији, можда до сада и најважнија. Како каже, ту постоји уједињени отпор неоконзервативаца и бивших структура моћи које желе да задрже стару, агресивну политику према Русији, и покушавају да спрече промену политике Вашингтона према Москви. Приметно је, додаје он, да када је реч о Трамповој спољној политици према Израелу или Кини, он не наилази на тако велики отпор као када је реч о његовој намери да побољша односе са Русијом.
„Стејт дипартмент је бастион оне старе политике САД која се водила према Русији и та промена не може да дође брзо. Очито је да Трампу треба још времена да би могао да спроведе све оно што намерава у спољној политици. Ту ће вероватно и даље имати највећих проблема јер видимо да либерални медији не желе да се ствар око Русије заврши само на генералу Флину, већ желе да остваре притисак на Трампа. Могуће да ће и сам Трамп и његова администрација покушати да амортизују све те притиске тако што ће направити корак назад, да би касније направили два корака напред и ја у том контексту и тумачим нове изјаве према Русији које долазе од стране људи из нове америчке администрације“, објашњава Адамовић.
Трампове изјаве о Криму за Спутњик је прокоментарисао и Дмитри Дробницки.
„Они који су сматрали да ће Трамп одмах након доласка на власт признати Крим као део Русије и натерати све остале чланице НАТО-а да учине исто, очигледно живе у неком паралелном свету. Трамп је ипак председник САД, а не руски агент, како покушавају да прикажу Си-Ен-Ен и слични извори“, поручује Дробницки.
За Трампа је, истиче Дробницки, победа на изборима била само почетак борбе, у којој он није усамљен.
„Трамп има истомишљенике. Поменуо бих само три најистакнутије личности из редова представника ’другачије Америке‘ — Стива Бенона, човека задуженог за Трампову стратегију, Стивена Милера, аутора концепције ’Америка пре свега‘ и његовог зета Џареда Кушнера, који је заједно са Мајклом Флином разрадио за Трампа алтернативну блискоисточну стратегију. Осим тога, на Трамповој страни су синдикати полицајаца, војна лица, па су и бирачи доследно уз њега. Исход битке је немогуће предвидети. Трамп је једном рекао да планира да исуши ’вашингтонску мочвару‘, али да ли је он стварно мислио да ће се мочвара предати без борбе?“, категоричан је Дробницки.
