Србе убија дим из ауспуха

Најновији подаци Светске здравствене организације према којима је међу десет градова са најзагађенијим ваздухом у Европи, чак шест са Балкана, нису донели ништа ново. То је наставак тренда који траје дуже време, по коме најзагађенији ваздух на планети дише становништво источног Медитерана, југоисточне Азије и западног Пацифика.

Међу најзагађенијима на Балкану нема градова у Србији, али подаци ни код нас нису за хвалу. Напросто, две трећине грађана живи у градској, односно индустријској средини са загађеним ваздухом уз 37 умрлих на 100.000 становника. У свету је то 47 умрлих на 100.000 становника, у европским земљама са високим приходима 25. Поред индустрије и горива у домаћинствима, основни извор загађења су транспортна средства.

Зато ће, за ову годину најављене, измене у систему опорезивања моторних возила код нас бити прилика да и ми као основ за опорезивање узмемо и емисију издувних гасова. Борис Антић са Саобраћајног факултета у Београду указао је на примере у земљама окружења где возила на хибридни погон имају велике субвенције, дакле јако ниске порезе, па чак и субвенције на путарине. Он сматра да би радна група која припрема предлог за кориговање пореза требало да узме у обзир и еколошке параметре.

​Од 2025. године аутомобилима на бензин и дизел забрањена је вожња централним деловима многих европских градова. Већ сада кажу да се велика количина еколошки неприхватљивих возила извози испод цене на јужни Балкан. Отуда и упозорење стручњака да би Србија лако могла да постане највећи отпад аутомобила у Европи, ако не донесемо законска решења, која су комшије под притиском ЕУ већ донеле.

Француска, у којој је загађење ваздуха трећи узрок смртности, уз 48.000 случајева преране смрти годишње, са регулативом је отишла још даље. Пошто је узрок загађења у великој мери саобраћај моторних возила, у Паризу и околној регији возила произведена пре 2001. године данас не могу у саобраћај. Уз то, од средине јануара сва возила у Паризу морају имати ознаку идентификације нивоа загађујућих материја у издувним гасовима — азотних оксида, честица. У Лиону је на снази двоструки систем: и пар-непар, и ограничење по подацима са налепнице на возилу о загађујућим материјама у издувним гасовима. Изузетак су аутомобили са „зеленом налепницом“, која означава нулту емисију штетних гасова, другим речима: имају електрични погон.

Алармантну ситуацију у свету генерално илуструје податак да чак 92 одсто становништва живи у подручјима са вишим нивоом загађења ваздуха од препорученог ограничења од десет микрограма штетних честица по кубном метру. Директорка одсека за јавно здравље у Светској здравственој организацији Марија Неира је због тога крајем прошле године позвала на хитне мере за побољшање квалитета ваздуха. У Србији је просек био 19 микрограма по кубном метру ваздуха, а у градским подручјима 21, дакле двоструко виша од препоручене, за трећину виша него у богатим европским земљама, али и упола нижа од светског просека.

Ове ситне честице су загађивачи попут сулфата, нитрата и црног угљеника, који улазе дубоко у плућа и кардиоваскуларни систем и због тога су озбиљан ризик за здравље људи.

​Према најновијим проценама, скоро седам милиона смртних случајева у свету било је повезано са загађењем спољног и унутрашњег ваздуха. Реч је, пре свега, о кардиоваскуларним болестима, можданом удару и раку плућа, који су узрок 94 одсто смрти повезаних са загађењем спољног ваздуха, а више од 90 одсто смрти догађа се у земљама са ниским и средњим приходима, у које спада и наша. Скоро 75 одсто смрти забележено је у регионима југоисточне Азије и западног Пацифика.

У Србији нема града у коме током целе године можете да удишете чист ваздух. Чак и тамо где је индустрија замрла, ложишта током зиме, а саобраћај и издувни гасови током целе године, извор су загађења ваздуха. Најзагађенији су Београд и Панчево, потом Нови Сад.

За хвалу је најновија вест Европске агенције за заштиту животне средине која је прогласила Бор еколошком звездом побољшања стања квалитета ваздуха у Србији у 2016. години. Пре 10 година Бор је био град са највећом концентрацијом сумпор-диоксида у Европи. Прошле године она је у том граду била испод граничних вредности, пре свега захваљујући савременој топионици бакра изграђеној по еколошким стандардима.

Начина, дакле, има. Само треба пара и за нова постројења и за аутомобиле новије генерације.