У анкети коју је недавно за једну македонску медијску кућу урадила агенција „М проспект“ из Скопља, Македонци су на питање за коју земљу мисле да им је посебно пријатељски наклоњена одговорили — ниједна.
Дуже од две године Македонија живи у, могло би се слободно рећи, политичком паклу. Криза није решена ни два месеца од одржавања ванредних политичких избора, иако је већину гласова однела национално оријентисана странка ВМРО-ДПМНЕ на челу са Николом Груевским. Кривац због чега Груевски није успео да до 31. јануара оформи Владу јесте највећа албанска странка ДУИ, која је буквално у последњем тренутку одустала од већ договорене коалиције.
Председник Македоније Ђорђе Иванов још није понудио мандат за састав Владе другопласираној македонској странци СДСМ-у, на челу са Зораном Заевим, који у Македонији важи за човека Запада и који је јавно рекао да је спреман да ову државу федерализује, односно подели на две јединице — албанску и македонску.
Чија ће бити Македонија можда ће се знати до краја ове недеље, јер је Централно председништво Демократске уније за интеграције (ДУИ) најавило је да ће Заеву до тада дати одговор да ли ће ући у коалицију са његовим Социјалдемократским савезом Македоније (СДСМ) или не. Македонски медији навелико спекулишу да је ствар свршена и да ће лидер ове највеће албанске странке Али Ахмети прозападно оријентисаном Заеву рећи: „Да“. Међутим, овај брак који би могао бити склопљен из чистог рачуна, савим сигурно, а то показују све анализе, заувек може да избрише са мапе Македонију какву данас познајемо.
Заеву су две мање албанске странке покрет „Беса“ и Алијанса за Албанце већ дале, после другог по реду од завршетка избора хитног састанка са премијером Албаније Едијем Рамом, своју подршку, јер су добиле гаранције од Заева да ће испунити албанске услове из њихове изборне платформе — двојезичност на територији целе Македоније, равномерну расподелу буџета, интеграцију у ЕУ и НАТО.
Заев је гарантовао и за још два албанска захтева, да ће продужити рад Специјалног тужилаштва за прислушкиване разговоре, формираног после договора из Пржина на захтев опозиције, када су македонске и албанске странке уз посредовање Америке и ЕУ и договориле ванредне изборе, и ревизију Охридског споразума. Ово последње за Албанце је и најважније. Подсећања ради, тим споразумом који је уткан у Устав Македоније, после оружаних сукоба Албанца и Македонца 2001. године, успостављен је мир. Споразум је Албанцима, пре свега, као највећој мањини у Македонији, омогућио широка права која су на самој граници са правом на аутономију.
Влада коју би формирао Зоран Заев Албанцима би омогућила да одређеним законским актима (јер не постоји двотрећинска већина у Парламенту за измену Устава) добију пуну аутономију унутар Македоније. Такав след догађаја значио би фактички и територијалну поделу ове државе. А то би даље могло да води ка такозваном „косовском сценарију“, чиме би остатак Македоније био територијално сведен на размере које би за Македонију као државу биле неодрживе. Овакав сценарио би без сваке сумње довео не до напетости и нове дестабилизације, већ до много озбиљнијих сукоба.
Да ли је ту могућност уочио и шеф Делегације ЕУ Самуел Жбогар, не знамо, тек, његова порука Македонији била је да не треба журити са формирањем нова Владе. Сличну поруку Зорану Заеву, који је већ неколико пута од председника Македоније тражио мандат за формирање Владе, упутио је и европски комесар за добросуседске односе Јоханес Хан, истичући „да о свим отвореним питања треба да се разговара у оквиру уставних решења“.
Лидер ВМРО-ДПМНЕ Никола Груевски рекао је да је спреман да оде у опозицију, уколико супарничка странка Социјалдемократски савез Македоније (СДСМ) потпише захтеве које је поставила албанска ДУИ, али је оценио да се тим захтевима, међу којима је и увођење албанског као другог званичног језика у Македонији, не помаже ни Албанцима, ни Македонцима.
„То су захтеви којима се само прави нетрпељивост и који ће нас посвађати једне са другима. Наши преговори са ДУИ који нам је био дугогодишњи партнер у прошлој Влади, пропали су управо због инсистирања да албански буде званични језик на територији целе земље“, рекао је Груевски у интервјуу за ТВ Нова.
Бивши македонски премијер у јавност је изнео и мишљење да су „медији које финансира Сорош имали задатак да оцрне њега и његову странку и да их представе као антиалбанце“, како албанске странке не би направиле коалицију са њима. Он је затражио и објашњење од Европске комисије која је изнела мишљење да би Македонија уместо нових избора, што је још отворена опција, нову Владу требало да формира по принципу „најшире могуће коалиције“. Груевски је поставио питање и Амбасади САД у Скопљу да се изјасни да ли Американци подржавају Владу коју би формирало СДСМ Зорана Заева.
У исто време, лидер СДСМ-а Зоран Заев одржао је састанке са амбасадорима Немачке, Шведске, Пољске и Америке, којима је предочио потребу да Македонија крене напред и упознао их са преговорима које води са албанским партијама о формирању владајуће коалиције и могућности формирања Владе.
Према Уставу Македоније, уколико парламентарна већина не буде формирана, посланици ће морати да донесу одлуку о расписивању ванредних парламентарних избора и о распуштању Собрања. Ванредни парламентарни избори у Македонији одржани су 11. децембра. Парламент је конституисан 30. децембра, а председник Собрања и други органи Парламента нису изабрани.
Заев је председнику Македоније Ђорђу Иванову рекао да је убеђен да ће формирати већину од 62 или 67 посланика, у Парламенту који има 120 места.
На ванредним изборима одржаним 11. децембра ВМРО-ДПМНЕ освојио је 51 мандат, СДСМ 49, Демократска унија за интеграцију (ДУИ) 10, Покрет „Беса“ пет, Алијанса за Албанце три и Демократска партија Албанаца два мандата. Конституисан је Парламент, али није изабран мандатар јер нема парламентарне већине.
Македонија на челу са Заевим могла би да буде последњи успешан пројекат Америке, или боље речено бивше америчке администрације у корист албанских странака у Македонији. С обзиром на то, као и на чињеницу да у Македонији најмање права гласа имају сами Македонци, није ни чудо што верују да им друге државе нису баш пријатељски наклоњене.
