За сад, тврди Андреј Канањин, путовање у будућност је могуће, што је више пута и експериментално потврђено. Принцип преласка у будућност је једноставан — неопходно је само направити летелицу, односно летећи апарат који може да се креће брзином светлости.
„Ако полетите на оваквој летелици, мање времена ће протећи него кад сте на Земљи. То је важно, како бисте могли да одредите колико далеко у будућност желите да одете“, објашњава научник.
Фактички испада да овако описани времеплов јесте нека врста свемирског брода, а путовање кроз време је заправо пут без повратка.
„Али људи би хтели да се врате! И ту настаје проблем. Савремена наука тврди да је повратак у прошлост немогућ. Нарушaвање хронологије, односно историје какву ми познајемо, могло би да доведе до фаталних промена у том историјском току, односно до временских парадокса“, упозорава Канањин.
Најпознатији је „парадокс деде“, односно мисаони експеримент којим се доказује да је заправо немогуће путовати кроз време. Овај парадокс полази од тезе да је могуће да човек одлучи и успе да путује кроз време, то јест да пронађе и убије свога деду пре него што је упознао његову баку. То би значило да један од његових родитеља никад није ни могао бити зачет.
Са друге стране, ако путник није путовао кроз време ради убиства, његов деда је још жив, што значи да ће се он ипак родити, затим путовати кроз време и убити деду. Оваквим размишљањем се доведи у питање могућност путовања кроз време. Осим тога, ако присуствујете у прошлости, значи да сте тамо већ били, да јесте и да ћете бити део саме те прошлости која вас је ту и довела.
Већина научника је уверена да у природи постоји механизам „хронолошке самоодбране“ свемира од парадокса. Тако да, ако се неко упути у прошлост са злом намером да убије неког старца, тој особи ће планове и намеру нешто свакако покварити.
Значи, закључак је следећи: путовање у прошлост је теоретски могуће, али технолошки гледано, оно је милијарду пута теже него лет у будућност.
Ако у свемирским мерилима наша цивилизација поживи још неко време, ми можемо постићи брзину светлости. Штавише, већ данас отприлике разумемо како би се то могло извести. Ако постоји макар један реални начин да се превазиђу разорни ефекти брзине светлости, онда ће следеће генерације неке напредније цивилизације свакако реализовати ову замисао.
Без обзира на то што у овом тренутку летеће машине за путовање кроз време не постоје, чак се и не праве, постоје са друге стране цртежи односно скице времеплова који би могао да поведе путнике у будућност. Важно је то што су све те постојеће варијанте физички и технолошки јасне савременим инжењерима. Другим речима, када наука још мало буде напредовала, биће могуће направити ове машине.
Ипак, реално је тешко да се то може догодити у наредних 1000 година. Мада, никад се не зна, каже Андреј Канањин и додаје да је тешко било поверовати пре 30 година да ће научници направити тако моћан компјутер који је у стању да победи светског шаховскког шампиона.
