Шест година после „арапског пролећа“ Либија је од најбогатијих земаља у Африци постала ратом опустошена земља која живи практично без централне владе. Некада просперитетни Либијци свакодневно се суочавају са несташицом хране, горива и лекова, нестанком електричне енергије. Заузети прерасподелом моћи, нови лидери нису у стању да уједине земљу и започну реконструкцију инфраструктуре и привреде.
„Гадафи је био историчар и револуционар са животним искуством. Имао је информације о претњама у региону Блиског истока… Упозоравао је на то још ’80-их година, све је то забележено. И сада се, нажалост, све што је предвидео тачно испуњава“, рекао је он.
„Ако је проблем био у одласку Гадафија са власти или (бившег ирачког лидера) Садама Хусеина, како су они тврдили, онда зашто се све то бесмислено разарање и убијање и даље дешава?“, додао је Ел Дам.
