„Трејнспотинг 2“ („Т 2“) не може достићи славу првенца, али је, ипак, филм који вреди погледати, гласила је, у најкраћем, најнеповољнија острвска критика филма који се ових дана нашао и на репертоарима регионалних биоскопа.
Наставак „Трејнспотинга“, који је, такође, дело комплетне „бест оф Шкотска“ филмске екипе не може бити лош. Истина, „Т 2“ је далеко од „Кума 2“ као, вероватно, најбољег наставка једног филма, али је неупоредиво даљи од „Матрикса 2“, најгорег наставка у историји кинематографије.
Светионик Шкотске
Иако је наставак неупоредив са оригиналним „Трејнспотингом“ и за разлику од првенца „неће наћи своје место у енциклопедијама кинематографије“, „Т 2“ данас представља — исто као што је и првенац пре више од 20 година представљао — „интернационални светионик шкотске културе“.
Као такав, „Т 2“ не доноси само причу о четворици единбуршких пробисвета и наркомана већ приказује и шта се десило са Шкотском у тих 20 година без обзира на то што се у филму не помињу ни „брегзит“ ни за длаку неуспели референдум о независности. Уз та два крупна историјска догађаја, своје место у филму нашли су и пораст национализма и Европска унија, тачка око које су се ломила копља током „брегзита“ и референдума о независности.
Политичке поруке филма су, на неки начин, прикривене али јаке, и уклапају се у основно питање које је лајтмотив „Т 2“: Шта сте радили ових 20 година?
Кад је реч о Единбургу, у последњих 20 година запљуснуо га је талас џентрификације. За неупућене, најружнија реч у српском језику означава „процес у коме се старе јефтине зграде или читави делови града, најчешће радничка насеља, претварају у скупе зграде за добростојеће припаднике средње класе, који се досељавају уместо оригиналног становништва, које себи не може да приушти повећање дажбина и трошкова живота“.
Све се променило, а остало исто
Сам „Трејнспотинг“ ударио је „подлогу“ за будућу џентрификацију Единбурга, што је приметио и глумац Јуан Бремнер, који тумачи лик Спада, рекавши да често среће људе који су се преселили у Шкотску због филма.
Отуда и нови лик у наставку — Бугарка Вероника коју тумачи Анђела Недељкова, у „Т 2“ Сајмонова (Болесник у првом делу) девојка, коју он подводи богаташима не би ли их после уцењивао „кућним снимцима“. Вероника током филма ступа у везе и са Рентоном и са Спадом, додатно компликујући ионако компликоване односе главних јунака.
Повратак Рентона (Јуан Макгрегор) у Единбург после 20 година боравка у Амстердаму са пропалим браком иза себе и намером да пријатељима врати новац за који их је „заврнуо“ на крају првог дела „Трејнспотинга“ отвара још једну црну комедију у којој с преплићу љубав, мржња, пријатељство, освета, страх, издаја и самодеструкција.
У наставку приче изгледа као да се све променило а да је, у суштини, све остало исто. Некад, у првом делу филма, симпатични и млади пробисвети и наркомани, суочавају се са собом и кризом средњих година, која је и главни лајтмотив филма.
Самоспознаја изгубљених генерација
Редитељ Дени Бојл још једном је показао да је један од највећих, иако „Т 2“ није на нивоу првог „Трејнспотинга“, ако ни због чега другог онда због тога што су шансе да од наставка направи нови „Матрикс 2“ биле неупоредиво веће него да сними новог „Кума 2“.
За разлику од првенца, ритам филма је неупоредиво спорији, музика је одлична али ни приближно моћна као у првом делу, сценарио је изванредан али није у категорији ремек-дела као у оригиналном „Трејнспотингу“. Укратко, однос младости и кризе средњег доба.
Због свега тога би поређење „Трејнспотинга“ и „Т 2“ било израз чистог мазохизма или, језиком спортских коментатора, анализа пораза у утакмици у којој се не може победити.
Оно што је највећи плус наставка филма који је одавно прихваћен као „громогласни манифест побуне“ неколико генерација јесте то што ће натерати припаднике „изгубљених генерација“ одраслих на „Трејнспотингу“ да поставе себи питање: Где су били и шта су радили последњих 20 година?
Можда се већини одговор неће свидети, али самоспознаја не може бити лоша.
