Готово неприметно пролази велика дипломатска битка Београда и Приштине о питању чланства самопроглашене државе Косово у међународним организацијама. И крај јој није на видику. Да је у јеку, подсете нас нове вести да ће Косово аплицирати или поново аплицирати за неку од организација. Оне најважније, попут Уједињених нација (УН), Унеска, Парламентарне скупштине Савета Европе (ПС СЕ), Интерпола, Савета Европе, Европске уније, НАТО-а… за Приштину су и даље неосвојиве тврђаве.
Српска дипломатија, потпомогнута пријатељима на међународној сцени, који имају сличан поглед, била је очигледно на висини задатка. Упркос томе, што се косовски покровитељи са Запада упорно труде да својим утицајем излобирају његов улазак у међународне организације. Да Приштина у том погледу није постигла онолико колико је мислила да ће за протеклих девет година од самопрокламоване независности, јасно говори најава Хашима Тачија да ће Косово још једном аплицирати за чланство у Унеску, Савету Европе, Интерполу.
Претходни шеф српске дипломатије Иван Мркић за Спутњик каже да те поруке треба озбиљно схватити и још снажније се заложити у правцу њиховог обеснажења. Да су се акције Албанаца и до сада озбиљно схватане показује српски одговор на њих. Тако смо почетком новембра прошле године забележили да је „на заседању Генералне скупштине Интерпола у Индонезији пропао још један покушај Косова за пријем у чланство“. Косово је још у априлу 2015. поднело захтев за чланство, али Извршни комитет Интерпола још није прихватио тај предлог.
Kрајем децембра прошле године, стална делегација Скупштине Србије у Парламентарној скупштини Савета Европе успела је да спречи усвајање меморандума који је предвиђао одређена места за представнике косовског парламента у пленарној сали у Стразбуру, као и могућност да учествују у дискусијама и предлажу и потписују предлоге резолуција. Осујећено је стављање на дневни ред те тачке, али су представници Албаније, Велике Британије и Данске тражили да се предлог поново уврсти у дневни ред и да се о њему гласа. Гласање је завршено са 15 према пет у корист Србије.
Почетком новембра 2015, неки су битку против чланства Косова у Унеску сматрали безнадежном. А она је тада завршена тријумфом Србије. Дугом, упорном, дипломатском акцијом успела је да спречи учлањење у ту Агенцију под капом УН чији Косово није члан.
На опште изненађење, упркос подршци неких од најзначајнијих држава, на челу са САД, није било неопходне двотрећинске већине. Приштини су недостајала три гласа. Тачијева најава новог покушаја уласка у Унеско дошла је само десетак дана пошто су приштински медији известили да је тамошњим властима из међународне заједнице саветовано да не аплицирају за новембарско заседање Генералне конференције Унеска, јер ће тешко опет моћи да намакну потребну двотрећинску већину.
Да ли је Тачијево обраћање за унутрашњу употребу, с обзиром на то да се ове године одржавају локални избори на Косову, а све чешће се чују и предлози да у исто време буду одржани и ванредни парламентарни, мање је битно. Битно је да непрекидна дипломатска офанзива Србије траје још од претходног гласања, како је то за Спутњик потврдио министар иностраних послова Ивица Дачић.
„Циљ нам је да и на евентуалном наредном изјашњавању, ако до њега дође, спречимо учлањење Приштине. Сваки сусрет са страним званичницима користимо да им представимо аргументе против чланства Косова у Унеску. Важно је рећи и да добијамо недвосмислену подршку значајног броја земаља“, рекао је шеф српске дипломатије.
Није спорно да је Косово, како су констатовали, примљено у педесетак организација типа рукометне асоцијације, УЕФА, или ФИФА. Или недавно у „Егмонд“ групу, специјализовану за борбу против прања новца и финансирања тероризма, што је и разумљиво. Да после девет година постигнутим нису задовољни, показује то што указују на неиспуњена обећања домаћој јавности, од пријема у УН, преко Унеска, а о циљу о уласку у НАТО и ЕУ да се и не говори. Потписивање ССП-а са ЕУ, па макар и мимо правила, само је први корак који у суштини не значи ништа, јер на такав начин се ипак неће моћи даље. Поготово што у ЕУ и даље, или упркос притисцима, опстаје неколицина земаља које из сопствених разлога не признају независност Косова. Уосталом, као и у УН и његовом Савету безбедности, где смо се увек уздали у право вета Русије и Кине.
„Мислим да ми морамо полазити од чињенице да скоро 75 одсто човечанства не признаје такозвану државу Косово. Све међународне организације наша влада ће наставити да подсећа да се морају стриктно поштовати одредбе међународног права и да се чланство не може давати покрајинама без сагласности матичне државе, те да Косово није и не може бити члан Уједињених нација“, каже Мркић за Спутњик.
Од 193 државе, колико их је у Уједињеним нацијама, 113 је признало Косово. Зато, како ових дана рече амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић, Србија не може бити опуштена у међународним односима јер глас једног малог пацифичког острва једнако је битан као глас Русије или Кине. Нарочито ако западни спонзори Косова покушају на мала врата, мимо Савета безбедности, да га гласањем о некаквој резолуцијом уведу у Генералну скупштину као посматрача, што је, кажу познаваоци, једна од опција. Битка се наставља.
