Инсистирањем на ревизији тужбе за геноцид против Србије Бакир Изетбеговић, бошњачки члан Председништва Босне и Херцеговине, увео је БиХ у уставну кризу. Због тога ће председавајући Председништва БиХ Младен Иванић затражити ванредну седницу Председништва БиХ у покушају да се криза реши дијалогом. У противном, у Парламенту БиХ неће бити скупштинске већине која ће подржати Изетбеговићеву иницијативу.
Да ли је Изетбеговића упорност само ствар ината и дрскости или му неко са стране даје ветар у леђа да ремети ионако крхки мир у Босни? Ко или шта стоји иза Бакира када може да се понаша овако како се понаша, а да притом нема иза себе чак ни подршку самих Бошњака? Има ли у овоме и личних интереса Алијиног сина?
Политиколог из Сарајева Златко Хаџидедић за Спутњик каже да ово што ради Изетбеговић сигурно није зарад Босне и Бошњака јер, како каже, свако деловање изван институција БиХ је штетно за Босну. Хаџидедић напомиње да би требало да се присетимо недавног чланка из „Форин аферс“ у ком се предлаже заокруживање Велике Србије, Велике Хрватске, Велике Албаније и брисање Босне и Херцеговине и Македоније са мапе. То, сматра он, довољно говори ко може да стоји иза „ратних бубњева“ на Балкану, посебно што је то објавио бивши британски дипломата, а такве иницијативе се, каже он, обично најављују преко „бивших“, кад нека држава не жели да се директно меша. Што се тиче Изетбеговића, он каже:
„Неки мали евентуални добитак који би се постигао уколико би ревизија пресуде била извршена и кад би држава Србија била везана за геноцид у Сребреници више него што је то урађено првобитном пресудом је занемарљив добитак у односу на могући ризик да се државне институције распадну. Према томе, заиста не видим да то може на било који начин да буде у интересу БиХ“.
Босански медији, међутим, препуни су написа у којима инсинуирају зашто Изетбеговић по сваку цену жели нестабилну Босну. У контексту тога спомиње се и његово огромно приватно богатство, два стана у Истанбулу, вредна пола милиона евра, вила у Пољинама која га је коштала три милиона евра, тржни центар ББИ Сарајево, разне офшор компаније.
Медији у БиХ пишу да је већи део богатства који се мери милионима конвертибилних марака зарадио током рата као прилоге из Саудијске Арабије и других муслиманских земаља.
Управо та чињеница повезује се са најездом Арапа у БиХ и њиховом куповином земљишта и станова, пре свега по Федерацији. Према подацима које су пренели медији из Босне, само у Сарајеву живи више од 40.000 Арапа. Куповину земљишта и кућа обављају преко Изетбеговићевих фирми, а слабљење његове политичке моћи не би било добро за овај уносан бизнис. Он, како се спекулише, по сваку цену мора да задржи политичку моћ да би испоштовао све „уговорене послове“. А то се најефектније постиже националистичком реториком и политиком.
Међутим, није проблем што се Арапи насељавају у Босну колико је проблем који се Арапи насељавају. Наиме, око 30 одсто оних који су се населили су припадници вехабијско-селефијске идеологије, исте оне коју имају терористичка Ал Каида и ДАЕШ.
Да тог податка је дошло и Министарство сигурности БиХ, које је после провере разних агенцијских кућа за продају некретнина и фирми које Арапи отварају у БиХ засад депортовало 30 арапских држављана и забранило им улазак у БиХ због повезаности са ДАЕШ-ом и осталим радикалним исламистичким групама. Сарајлије Башчаршију називају арапском махалом, а тврди се да већина Арапа као звук на свом телефону има мелодију ДАЕШ-ове песме.
