Афера око наводног покушаја државног удара у Црној Гори не јењава, иако је од парламентарних избора у тој бившој југословенској републици прошло више од четири месеца. Десетине ухапшених и осумњичених црногорских, српских и руских држављана, оптужбе да су у покушај државног удара умешане руске безбедносне службе, готово свакодневни обрти и медијска експонираност државног тужиоца Црне Горе Миливоја Катнића, дају афери лекареовски призвук (Џон ле Каре, писац познатих шпијунских романа).
У медијским иступима, Катнић сваки пут одлази корак даље. Тако је у последњем изјавио да српска Безбедносно информативна агенција (БИА) има ДНК двојице Руса означених за организаторе, Едуарда Широкова и Владимира Попова, доказе да су посећивали амбасаду Русије у Београду, као и о плану ликвидације бившег црногорског премијера Мила Ђукановића.
Катнић је такође подсетио да Тужилаштво има доказе за сумње о умешаности појединих руских „државних органа на одређеном нивоу“, те да је на Русији да испита о којим се структурама ради и да покрене кривични поступак за оваква недела.
Демантији и негирања стигла су и из Београда и из Москве. Из Москве поручују да су оптужбе Подгорице апсурдне и неодговорне. Извори блиски српским обавештајним структурама наводе за „Вечерње новости“ да БИА поседује ДНК осумњичених особа из Русије, али да све остало што је Катнић изјавио није тачно.
Понашање Миливоја Катнића неуобичајено је, каже бивши југословенски обавештајац Божидар Спасић. У неким случајевима је ван резона, а понекад је јасно да се ради о дезинформацијама које сам Катнић шири, вероватно зато што, немајући друге податке, дезинформације користи као оправдање за истрагу коју води.
„Када је у питању однос наших служби безбедности према такозваном државном удару у Црној Гори, с обзиром да се са терористима никада не постиже договор о признању дела, јасно је дефинисао сам премијер Александар Вучић, да је наша служба успела да открије софтвер телефона који се налазио код руских држављана и да је то највећи успех који смо урадили јер тај телефон се веома тешко отвара, чак ни ФБИ не може да отвори његов софтвер“, објашњава Спасић.
Без обзира шта кажу у БИА, наша безбедносна служба не поседује ничији ДНК, додаје Спасић. ДНК поседују специјализоване форензичке службе које могу да врше анализе те врсте.
Да су српске службе доставиле црногорском тужилаштву неке друге податке, као што су подаци о тајном праћењу или снимању, апсолутне су неистине које износи Катнић, сматра Спасић, јер се ради о оперативним подацима које ниједна служба не уступа некој другој.
„Мислим да су у овој ситуацији злоупотребљене српска полиција и БИА и имам утисак да државни тужилац то чини намерно, не би ли, у далекој перспективи довео наше службе у сукоб са руским службама. Мислим да је његова конструкција потпуно без везе. Позната је чињеница да су наши безбедносни апарати открили два руска држављана, да је поводом тога долазио и шеф свих безбедносних система Русије и да је он преузео исто оно што је БИА дала и Црној Гори“, наводи Спасић.
На дан одржавања парламентарних избора у Црној Гори, 16. октобра 2016, црногорске власти оптужиле су неколико десетина црногорских и српских држављана за покушај државног удара и изазивање хаоса у Црној Гори.
Према речима званичника, циљ наводних терориста био је изазивање хаоса и крвопролића у Црној Гори и њено спречавање у приступању НАТО. Политизација и пуно нерасветљених детаља, као и оптужбе црногорских власти на рачун српских и руских безбедносних служби пратили су аферу.