Могуће непоштовање европских прописа разлог је што је Европска унија под лупу ставила план изградње брзе пруге између Београда и Будимпеште, у оквиру кинеског железничког пројекта „Један појас, један пут“, јавио је „Фајненшел тајмс“. Испитује се, кажу, финансијска одрживост пруге вредне 2,89 милијарди долара и да ли се тиме крше закони ЕУ према којима за велике саобраћајне пројекте морају да буду расписани јавни тендери. „У току је дијалог с националним властима“, изјавила је портпаролка Европске комисије.
На питање Спутњика да ли се то односи и на Србију која није чланица ЕУ, министарска грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић каже да Европска комисија контролише део мађарске пруге, али да она ипак очекује да радови почну у мају.
„Ми смо са своје стране испунили све што је потребно, чак и више од тога, а најављена контрола Европске комисије односи се на Мађарску, односно на поштовање њиховог закона о јавним набавкама. Оно што знам је да је Мађарска припремила начин како ће то реализовати кроз заједничко предузеће које праве и то ће представити ЕУ“, изјавила је Михајловићева за Спутњик.
Она истиче да Србија и Кина раде на пројекту градње брзе пруге Београд—Будимпешта. „Ми смо у сталном контакту са Европском комисијом, са комесарком за саобраћај ЕУ Виолетом Булц, разговарамо о свим инфраструктурним пројектима. На овом послу урадили смо и више у односу на Мађарску“, каже потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Зорана Михајловић верује да ће све недоумице бити решене јер је у питању „изузетно значајан пројекат и за Србију и за Мађарску и за Кину, па и за ЕУ“. Тако значајан пројекат који подразумева кинеске инвестиције, међутим, није први који је ЕУ ставила под лупу. У Србији, макар, сваки до сада је био „сумњив“. Средином априла прошле године, два месеца пре него што ће бити стављен потпис на прелазак смедеревске „Железаре“ у руке кинеског „Хестила“, српска делегација је с прилично зебње ишла у Брисел.
Тамо је Европску комисију током неколико дана преговора требало да убеди да кинеска железара усред Смедерева неће значити да ће на европско тржиште долазити роба произведена у челичанама у Кини. Да је челичана у Србији и даље под присмотром, сведочи и информација од пре 20 дана када је делегација ЕУ у Србији саопштила да није тачно да је и железара у Смедереву погођена одлуком Европске комисије о увођењу антидампинг дажбина на кинеске производе од челика.
„Ова одлука нема никаквог утицаја на извоз српског челика у ЕУ. Она је ограничена на извоз челичних цеви из Кине и Тајвана“, саопштила је ЕУ, али и упозорила. Истрага би, наиме, могла да буде покренута уколико би Кина и Тајван покушали да ове производе пласирају на тржиште ЕУ као произведене у Србији. Разлог је јасан. Треба заштити своје ЕУ произвођаче челика.
Да разлога за страх имају, показала је пре годину дана ситуација са највећом британском челичаном „Тата стил“, коју су Кинези угушили превеликом понудом јефтинијег челика. До те мере да је индијски инвеститор најавио је повлачење са енглеског тржишта и тиме у питање довео 14.000 радних места. Тада је британска државна секретарка за бизнис признала да Велика Британија већ пола године индиректно помаже челичној индустрији, а произвођачима су, како је рекла, изашли у сусрет и када је реч о антидампинг мерама, али и када је реч о цени енергената.
Из Брисела тада није било опомене због државне помоћи, која је у случају Србије и смедеревске железаре мерена апотекарском вагом да би добили зелено светло за продају железаре Кинезима. Према Споразуму о стабилизацији и придруживању, који смо потписали са ЕУ, износ државне помоћи, наиме, не сме да пређе 50 одсто будуће у овом случају кинеске инвестиције. Типичан пример двоструких стандарда.
Исто питање постављано је и јула прошле године поводом кинеске инвестиције у нови Блок 3 термоелектране „Костолац Б“ и проширења угљокопа „Дрмно“. Из међународне Енергетске заједнице су тада навели да од Комисије за контролу државне помоћи Србије чекају информације о томе да ли је владиним гаранцијама за кредит додељена државна помоћ мимо предвиђених правила.
Потом ће одлучити да ли ће покренути поступак против Србије. Проблем је био и у поштовању процедура уколико енергетски објекти могу имати значајан утицај на животну средину друге државе. А Румунија је довољно близу да је морала да буде укључена у планове, кажу у надлежној Економској комисији УН за Европу. Сметају термоелектране које су загађивачи. Само оне не сметају у Немачкој која је највећи потрошача угља у ЕУ, истој оној која од новопридошлих чланица, па и кандидата, тражи управо елиминацију термоелектрана и производње енергије из угља штетног по животну средину.
Па у чему је онда проблем. Кина и ЕУ су највећи економски партнери. Кина је највеће тржиште ЕУ производа, али је кинеским компанијама знатно теже да послују на тржишту Европске уније. Питање међусобне трговине било је једна од главних тема на састанку земаља Г20 у кинеском Хангџоу.
И док се Пекинг залагао за слободно тржиште, како и доликује новом глобалном економском лидеру, како је Кина промовисана на недавном заседању Светског екононског форума у Давосу, Европска комисија је позивала Пекинг да прихвати ограничења. Страх ослабљене ЕУ која не може да се одупре снази кинеских инвестиција је видљив. А савезник преко океана је забављен својим послом, заштитом сопствене производње, или како је то већ сковано у фразу, протекционистичким мерама новог председника САД.
Србији, која се нада новим кинеским инвестицијама, за почетак у „РТБ Бор“, на пример, треба да плива у свему томе. Само да не буде по оној када се велики свађају, мали страдају. Како то изгледа већ смо видели на примеру гасовода „Јужни ток“.
