Последње такве поруке дошле су из саме Беле куће, а портпарол Шон Спајсер поручио је да ће амерички председник настојати да закључи договор са Русијом кроз заједничку борбу против тероризма, али и путем економских мера.
„Трамп је јасно рекао да ако буде у могућности да направи договор са Русијом, што је неколико претходних администрација покушало да уради, он ће то и учинити, а ако не буде — онда неће, али ће се свакако потрудити“, рекао је Спајсер.
О томе је говорио и потпредседник САД Мајк Пенс након састанка са шефом Европског савета Доналдом Туском у Бриселу, рекавши да Вашингтон и Москва могу да створе оквир за билатералне односе, док ће америчка администрација наставити да тражи начине како би се створили нови заједнички темељи за успостављање односа са Русијом.
Григориј Јаригин, шеф катедре за америчке студије са Санктпетербуршког државног универзитета, сматра да ће Трамп заиста пробати да побољша односе са Русијом, али га чуди како то да из Беле куће стижу изјаве попут „можда да, а можда и не“.
Према његовим речима, поред тога што је Трамп талац унутарполитичке борбе у САД, не треба се водити мишљу да амерички председник гаји симпатије према Русији, већ треба сагледати реалност — у питању су сушти интереси.
„Он би могао да понуди својеврсан ’дил‘ Русији, то јест да услови укидање санкција одређеним уступцима од стране Москве, али пре тога он мора да убеди чланове Конгреса и најрадикалније чланове тима да је то неопходно, јер у америчком естаблишменту има много оних који са великим резервом гледају на Трампово интересовање за Русију“, истиче Јаригин.
И Русија са своје стране, која је и током претходне америчке администрације инсистирала на широј сарадњи са САД, пре свега у виду борбе против тероризма, наставља да шаље поруке да је спремна за нормализацију односа са Америком, а о томе сведоче и последње изјаве шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова након разговора са америчким државним секретаром Рексом Тилерсоном.
Са друге стране, виши научни сарадник са Института за европске студије, доктор Александар Гајић, тврди да Трампова администрација очигледно покушава да испуни предизборна обећања, односно да реконфигурише спољну политику и одустане од онога што су радили њени претходници, то јест од политике заоштравања односа са Русијом, као и њене изолације.
„Трамп је под великим притисцима и медија и политичких струја дубоко унутар државе, што је у првом кораку ескалирало и довело до оставке његовог саветника за националну безбедност Мајкла Флина. Међутим, иако ће се притисци наставити, Трамп је упоран у истрајавању тога да започне боље односе са Москвом. Састанци Лаврова и Тилерсона су први корак у том правцу“, истиче он.
Питање је, додаје Гајић, колико је то реално учинити у тренутној ситуацији, јер је потребно да прође период прилагођавања и учвршћивања нове америчке администрације, како би се за почетак пронашли заједнички интереси на Блиском истоку, односно у борби против тероризма, а тек после и у сфери економске сарадње.
„Укидање санкција није извесно у првој половини ове године, евентуално се може очекивати њихово ублажавање у другој половини, додуше, све ће у великој мери зависити од тога како ће Русија и њени европски партнери успети да пронађу решење везано за спровођење споразума из Минска и решавaње украјинске кризе“, напомиње саговорник Спутњика.
Ако Русија, Немачка и Француска буду успешне у том процесу, додаје, Трампова администрација ће имати довољно простора да покуша да започне економско приближавање са Русијом, што би резултирало на почетку ублажавањем, а потом и укидањем санкција.
Гајић истиче и да они који преко Русије покушавају да потопе нову америчку администрацију то неће моћи да ураде када је реч о сарадњи у борби против тероризма, јер неће моћи да пронађу довољан број аргумената како би то оправдали јавности.
Поред тога, додаје он, то би могло да отвори и нова врата конкретнијој сарадњи, односно у борби против терористичке организације ДАЕШ, као и њихових спонзора.
