Према другој верзији, такви надимци су били потребни да би се сачувала тајност развоја оружја. То је била нека врста шифре, која је наводно збуњивала шпијуне.
У сваком случају, дајући разорном оружју необичне надимке конструктори су показали креативност и „убојити“ руски хумор.
Како се испоставило, најчешће су давали женска имена или називе цвећа, воћа, животиња, река, а нису заобишли ни професије, ни најразличитија људска осећања.
Цвеће
Самоходно артиљеријско оружје добило је надимке по цвећу. Тако је, на пример, 152-милиметарски самоходни топ добио име „зумбул“, а самоходни противтенковски топ ракетни систем 9М123 „хризантема“.
Постоји и „лала“, заправо самоходни минобацач „тулипан“, као и „божур“ — самоходно артиљеријско оруђе.
Самоходне хаубице 2С1 прозване су „каранфил“, а 82-милиметарски аутоматски минобацач 2Б9 „различак“.
Руски војни аналитички сајт „Топ-вар“ својевремено је прокоментарисао ову серију оружја, уз напомену да је мало вероватно да би потенцијални противници волели да (по)миришу такав „букет“.
Имена
Када је реч о нуклеарном оружју, Руси преферирају имена. Неке од најранијих атомских бомби носе имена „Марија“ (РДС-3), „Татјана“ (РДС-4 и ЗУР 215) и „Наташа“(8У49).
„Каћуша“ је име за совјетски вишецевни бацач ракета, прво ракетно артиљеријско оружје на свету и једно од најпознатијих артиљеријских оруђа у наоружању Црвене армије, док 120-милиметарски минобацач носи име „Лидија“.
Временске непогоде
Оружари су касније решили да потомке „Каћуше“ не називају женским именима, већ природним појавама.
Најпопуларнији у свету вишецевни бацач ракета БМ-21 назван је „град“, а његов рођак 9К58 — „торнадо“.
Од смртоносних „падавина“ појавили су се и 9К57 „ураган“ (220 мм), 9К51М „торнадо“ (122 и 300 мм), али конструктори нису одолели ни лепом времену, па су ТОС-1М назвали „припрека“.
Тренутно, део ове војне технике терористима у Сирији ствара „временске непогоде".
Професије и стручни изрази
Руски оружари су инспирацију пронашли и у разним професијама и „стручним“ изразима.
„Балерина“ је 30-милиметарски авијацијски топ 9А-4071, „стјуардеса“ је радио-локатор, а „курир“ је ракетни комплекс 15П159.
Конструктори су такође били надахнути спортом, здрављем и новинарством. Тему спорта заступа радио-станица Р-410 „атлета“, а новинарства средство за заштиту радио-локационих станица — „новинар-Е“.
„Поднаслов“ је комплекс за обезбеђивање радио-електронске компатибилности МКЗ-10, а „пасус“ је 220-милиметарска агитациона граната Р-4109М27Д.
Војска је здравље као тему обрадила на свој начин. Руска армија има радио-станицу Р-410М коју су назвали „дијагноза“, програмско-технички комплекс 65с941 „тонус“ и медицинско возило БММ-1Д „трауматизам“.
Животиње
Конструктори у одбрамбеној индустрији нису били равнодушни ни према животињском свету.
„Тигар“ је руски оклопни аутомобил, „вепар“ је оклопно возило ГАЗ-3902 и машина за специјалне јединице, а „лисица“ је оклопно возило за извиђање и патролирање БРДМ-2.
„Веверица“ је назив за 140-милиметарски ракетни пројектил М-14С, ракету РМ-207А-У, као и војну радио-станицу 4ТУД.
„Дивљи вепар“ је назив за комплекс 96М6М, „скакавац“ је роботско-технички комплекс МРК-2, „мува“ је противтенковски ласер кратког домета — РПГ-18.
„Ракун“ је самонаводећи торпедо СЕТ-65, a „канаринац“ је бешумни бацач граната (комплекс 6С1).
„Жаба“ је 122-милиметарска совјетска вучна хаубица Д30.
Радио-пријемник Р-880М назван је „рачић“, док је аутоматском бацачу граната ТКБ-0134 дат надимак „јаре“.
Ни руско ваздухопловтво није без занимљивих имена. Тако борбени хеликоптер Ми-24 има читав низ надимака од „крокодила“, преко „чаше“, до „летећег тенка“, док су хеликоптеру Ка-50 конструктори дали надимак „црна ајкула“. Су-27 је „ждрал“, док су Су-25 назвали „врана/топ“.
„Ласта“ је назив за авион Ту-95ЛАЛ, којег Руси описују као „летећу лабораторију“.
Радио-локациони комплекс артиљеријског извиђања и управљања ватром 1Л219 се јасно и сажето зове „зоолошки врт“.
Реке
Оружари су били инспирисани и рекама, па њихова имена носи велики број ПВО и другог оружја.
Шампион је Волга — главна река централне и јужне Русије. Њено име носи прва велика балистичка ракета Р-1, извозна верзија зенитно ракетног система С-75, 12,7-милиметарски снајпер В-94 (ОСВ-96), авијациони систем управљања КР КСР-5, бродска радарска станица МР-310У и систем упозорења о ракетном нападу П-8.
„Дњепар“ су назвали ракету-носач, насталу на бази интерконтиненталне балистичке ракете Р-36М, али и радар противракетне одбране, радио-станицу 70РТП-2-ЧМ и пријемник радио-техничке контроле и извиђања ПРКР-1 (1РК-9).
„Десна“ (притока Дњепра) се зове зенитно ракетни комплекс С-75М, радар 22Ж6М, лансирна рапма у шахти 8П775 за ракете прве генерације Р-9А и одређене морске мине. „Дњестар“ је нашао одговарајуће називе за разне електронске уређаје војне и цивилне намене (радаре и сонаре).
Конструктори нису заборавили ни друге реке: моћни сибирски Јенисеј (самоходни противавионски систем ЗСУ-37-2), забајалску Шилку (противавионски самоходни систем ЗСУ-23-4), притоку Амура — реку Тунгуску (противавионски ракетни систем 2К22), највећу на северозападу реку Двину (зенитни ракетни комплекс СА-75М) и петербуршку Неву — извозну верзију зенитног ракетног комплекса С-125.
Oсећања
По свему судећи, војни инжењери се нису либили ни да покажу осећања. Тако су 240-милиметарски ракетни пројектил са хемијском бојевом главом назвали „нежност“, а радио-локациону станицу „оптимизам“.
Термобаричку главу гранате 9М216 назвали су „узбуђење“, оклопни транспортер БТР-80А „необузданост“, аутомобил УАЗ-3150 „несташко“, шок гранате „екстаза“, а радио-пеленгаторе „осмех“.
Још мало забаве
Очигледно је да су се совјетски и руски оружари силно забављали док су осмишљавали разна забавна имена. Тако су тенк Т-72Б2 назвли „мала праћка“, а модернију верзију тог тенка Т-72М1 — „банана“.
Моћном вишецевном ракетном систему ТОС-1 наденули су име „пинокио“, 122-милиметарском ракетном пројектилу са касетном бојевом главом „украс“, док је противтенковска ракета 9М14 од миља прозвана „мала“.
Интересантни су називи и за „мала“ оружја. Тако бацач граната ГП-30 зову „мала ципела“, док је бацач граната РГ-6 калибра 40 милиметара познат као „патуљак“. Гумени метак КС-23 има надимак „здраво“.
МиГ-15 од милошти називају „бабушка“.
„Полуфинале“ је заправо — упаљач 9Э343, а бацач граната МРГ-1 — „пламичак“.
Како би наставили у истом стилу, инжењери су ручни бацач пламена РПО-2 назвали „Згодитак“.
