Само дан након што је Сакиб Софтић предао Међународном суду правде у Хагу апликацију за ревизију пресуде тог суда по тужби БиХ против Србије за геноцид, тај исти суд писао је члановима Председништва БиХ али је још непознаница шта је у том писму. Професор међународних односа на бањалучком Факултету политичких наука Милош Шолаја каже да претпоставља се садржина писма односи на правну утемељеност заступања Сакиба Софтића пред МСП у Хагу у име Босне и Херцеговине.
„Ситуација се веома компликује ако су сви чланови Председништва добили исто писмо. То је на неки начин позитивно, јер утиче на то да се питање ревизије пресуде врати на институције БиХ, што је заиста било спорно. Уколико је то тако, сасвим је сигурно да Сакиб Софтић неће имати подршку као правни заступник БиХ. Он може да настоји да ту подршку извуче из оне раније подршке из 1993. и касније 2002. када је Председништво БиХ одлучивало прегласавањем, па су хрватски и бошњачки члан прегласали српског“, наглашава Шолаја.
Данас је ситуација нешто другачија, мада када се говори о одлучивању, онда је велико питање како ће то изгледати. Чињеница је да Срби у Републици Српској, односно њене институције и члан Председништва, уопште не подржавају ревизију процеса ни самог представника, али и хрватски члан Председништва Драган Човић се након седнице и неколико дана пре изјашњавао да не подржава предлог ревизије. Чињеница је, дакле, да Сакиб Софтић у сваком случају не би могао да има подршку.
Новина је, међутим, каже Шолаја, да чак и ова подршка од 2002. са формалне стране гледано никада није објављена у Службеном гласнику, што Софтићу доноси још један негативни поен. Интересантно је и да је Бакир Изетбеговић мало променио причу и рекао да је Сакиб Софтић самоиницијативно поднео представку за ревизију, а да га је он само подржавао.
„Када смо гледали на телевизији, то је изгледало стварно тужно — дошли су у приватном аутомобилу, Софтић је био у пратњи два страна представника, што је знак да институције БиХ немају довољно људи да пошаљу делегацију. Све је некако веома чудно и мислим да иде у веома лошем правцу, мада ће расплет ситуације доћи убрзо уколико се утврди да Софтић нема легитимитет. Онда је све пропало што се тиче Бакира Изетбеговића. Ипак, остаје ожиљак, тешко помирење које ће и даље бити извор кризе. Плашим се да се иде у даљи круг колективизације, сви ће се затворити у своје националне бункере и БиХ се у наредних сто година од тога неће опоравити“.
Председник Републике Српске Милорад Додик каже да делује да суд веома брзо решава то питање, а да би било најбоље за све да представник бошњачког народа у Председништву БиХ Бакир Изетбеговић повуче захтев. Шолаја наглашава да је, очигледно, ситуација преозбиљна, јер уколико би суд споро решавао питање, то би БиХ закочило на дуже време. Додаје да би је то вероватно блокирало у потпуности и да се зато вероватно тражи начин да се из тога изађе. „Моје мишљење је да се у овој представи коју је закувао Бакир Изетбеговић десило много непредвиђених ситуација које, вероватно, иницијатори нису очекивали“, каже Шолаја.
„Прво, мислим да се очекивало да представници РС напусте заједничке институције и оставе БиХ Бошњацима и понешто Хрватима, и да за то буду криви. На њихову жалост, то се није десило. Ово је први пут да је и позиција и опозиција РС рекла — ’то је и наша БиХ, ми смо се борили за те институције, имамо свој део да у њима остваримо‘, и то је било изненађење.
Друго изненађење је била помирљива реакција Србије и доста коректан став Александра Вучића. Ниједним тренутком Србија се није пребацивала са утицајем преко границе, тако да је спин Бакира Изетбеговића да поново почиње оптужба за агресију био пуцањ у празно који није значио ништа.
Треће изненађење било је да је Русија сазвала Савет за имплементацију мира и да је ’постројила‘ све западне дипломате. Реакција према Бакиру Изетбеговићу није била очекивано оштра, али није била ни против онога што се тврди у Београду и Бањалуци. У том смислу мислим да је и то успех“.
Шолаја сматра да се десило неколико ствари које су показале да не иде све онако како је планирано и да та стара матрица по којој се Бошњаци на нешто покрену, а Срби оптуже, одлази у ветар. У међувремену, додаје наш саговорник, десило се и много необичних ствари на глобалној сцени.
„Рецимо, док су Бошњаци у првој половини деведесетих имали подршку Си-Ен-Ена, као главног актера спољне политике у САД, видимо да више ни то није оно што они очекују. Према томе, има ту много тога што је измакло контроли, тако да је сада већи проблем привести ову кризу крају, да нема неке лошије последице од оних које је већ произвела“, закључује Шолаја.
