Ако једна добра слика вреди више од хиљаду речи, онда лоша слика, ако уз њу „учитате“ неколико речи сопственог текста, има непроцењиву вредност. Посебно ако сте политичар са Балкана фотографисан са неким јако битним и моћним. Врх политичког маркетинга. И манипулације.
Последњу „кампању“ из серије „свадбарских селфија са лидерима света“ имао је председник скупштине Косова Кадри Весељи, који је на свом профилу на Фејсбуку обајвио фотографију са Доналдом Трампом.
I expressed my deep gratitude to President @realDonaldTrump over US support for #Kosovo. We're blessed w/ the alliance btwn our two peoples. pic.twitter.com/8LcYxPyX3b
— Kadri Veseli (@KadriVeseliKS) February 22, 2017
Пинки је видео Тита, а Весељи Трампа
Уз фотографију на којој Весељи и Трамп позирају као гости и са младине и са младожењине стране, спикер косовског парламента је навео да ће Косово за Трамповог мандата постати пуноправна чланица Уједињених нација, због подршке америчке администрације и новог председника.
Фотографија Весељија и Трампа изазвала је одушевљење међу Албанцима на Косову, а разочарење код дела српске јавности који је од новог америчког председника очекивао да у првој години мандата не само Србији врати Косово, већ малтене да успостави ново „Душаново царство“.
Међутим, проблем и са Весељијевим веселим Албанцима, као и са Србима разочараним Трампом јесте у томе што све и да је Трамп рекао оно што је Весељи навео уз фотографију, слика из серије „Пинки је видео Тита“ у политичком смислу не значи ништа. Осим што је доказ да је Весељи видео Трампа.
Јер све и да је Весељи добио Трампову „подршку“ којом се похвалио, реченице које је изговорио нови амерички председник су само куртоазне, дипломатске фразе које лидери великих држава изговарају колегама из банана-република.
После Тита — банана
И ту долазимо до дијагнозе „болести“ балканских политичких елита. Ако је социјалистичка Југославија била гигант у међународним односима, макар до Титове смрти, све њене наследнице су великим силама изван видокруга и на далекој периферији.
Зато се и сваки балкански лидер који је видео Буша или Обаму (нека се спреми Трамп) и још сусрет овековечио фотографијом, после тога по правилу похвалио како је имао „срдачан и пријатељски разговор“ и уз то добио „пуну подршку“ званичног Вашингтона.
У маркетиншком смислу, свадбарски селфији овдашњих лидера са америчким председницима долазе као кец на десетку у игри лова на гласове политички непросвећених бирача. Вођама земаља које „вежбају демократију“ неколико деценија, фотографије са лидерима држава које демократију упражњавају вековима, осим маркетиншких, доносе и ефекат пумпања сујете.
Но, да не бисмо гледали преко плота у туђе двориште, подсетићемо на неколико примера фотографија лидера из Србије и у њих учитаних политичко-маркетиншких текстова из њихових маркетиншких кухиња.
„Стампедо“ против Николића
Крајем септембра 2014. на насловним странама српских медија појавила се групна фотографија породица Николића (Томислава и Драгице) и Обама (Барака и Мишел) направљена током свечаног пријема бившег америчког председника одржаног поводом заседања Генералне скупштине УН у Њујорку.
Николић је, како је саопштио Танјуг, дао „пуну подршку напорима САД у борби против ДАЕШ-а“, док је Обама „захвалио и честитао Николићу на добром раду, уз поруку да настави истим темпом“.
Председник Србије разговарао је са Обамом и крајем новембра 2015. на маргинама глобалног климатског самита у Паризу и том приликом, поново су се сагласили да је Србија на добром путу. После замерки које је изнео Обами због америчке подршке Косову, Николић је рекао да је покушао да разговара и о својој будућој посети САД.
„Покушали смо да разговарамо о мојој посети САД, али ту је већ био читав стампедо председника осталих држава који су схватили да са Обамом може и да се разговара. Улетели су. Нису ни они разговарали, а прекинуо сам и ја и тако је то прошло“, рекао је тада Николић.
Три прста, овога ми крста
Вероватно регионални шампион „креативног тумачења“ фотографија са моћним политичарима био је бивши председник Србије Борис Тадић.
Споменарска фотографија највишег политичког ранга којом се прославио бивши председник Србије је, без сумње, свакако она на којој заједно са тадашњим шефом дипломатије Вуком Јеремићем поздравља српске спортисте током отварања Олимпијских игара у Пекингу са подигнута три прста, у близини тадашњег америчког председника Џорџа Буша Млађег.
„Ја сам седео два реда иза њега и наглашено сам са три прста поздравио нашу реперезентацију и хтео сам баш то урадим и пред страним државницима, а наши људи знају шта то значи. Јер је то део нашег идентитета. Председник САД је био изненађен и питао је шта то значи. Ја му кажем: Па како не знаш, то је Свето тројство, за то се ми боримо. Њему је било занимљиво (смех) да усвоји сада један део нашег идентитета“, рекао је Тадић за РТС.
Естрада ми је мати, шоу-бизнис ми је ћаћа
Тадић је у доброј мери ударио смернице таквог политичког маркетинга и онима који су дошли после њега. Током два председничка мандата, са српском јавношћу делио је и фотографије са великанима шоу-бизниса. У складу са стиховима Рамба Амадеуса — естрада ми је мати, шоу-бизнис ми је ћаћа.
Сликао се са Робертом де Ниром који се после тог сусрета напрасно заинтересовао за инвестирање у српску филмску индустрију.
Некад му ни фотографије нису биле ни потребне. Неколико дана пошто га је тадашњи италијански премијер Силвио Берлускони ословио са „председниче Клуни“, медији су јавили да је холивудски лепотан, наводно, изјавио: „Тадић је лепши од мене, али ја сам бољи глумац“.
Тадић је пробио лед. А остали су продужили где је он стао. Тако се Дачићу остварио дечачки сан да у дуету с Халидом отпева „Миљацку“. И да то забележе камере.
Биће опет „Доналде — Србине“
Сликање са великанима актуелне светске политике, као и шоу-бизниса, постало је за балканске политичаре ствар престижа, а за медије — опште место. Такорећи, фолклор.
Зато је ових дана медијима важнија прича с ким се све са врха видела/сликала Моника Белучи, него последњи Кустуричин филм или Фест као такав.
А такву „селфи естрадизацију“ имамо и у свим земљама региона. У земљама у којима се присуство молитвеном доручку представља као дипломатски догађај у рангу разговора Јосипа Броза и Ричарда Никсона.
Због свега тога не би требало придавати превелику пажњу сусрету Весељија са Трампом и тумачењу порука разговора косовског спикера. Јер чим се први политичар из Србије „услика“ са Трампом, ето нама демантија Весељијевог селфија. И нових билборда „Доналде — Србине“ широм Србије.