Мађарски министар је уверен да санкције против Русије нису постигле свој циљ. „Са економске тачке гледишта, јасно је да смо више нашкодили себи него Русији. Тамо где смо нанели удар Русији, то је утицало и на нас. Као да смо сами себи пуцали у ногу“, објашњава он.
Са становишта политике била су очекивања да ће санкције допринети пуном поштовању Минских споразума за решавање кризе у Украјини.
„За последње три године нема правог напретка у овом питању. Не желим да говорим чија је то грешка, али напретка, заправо, нема. То значи да политички циљ није постигнут“, рекао је Сијарто.
„Зато постављам питање — зашто треба да задржимо санкције и не тражимо излаз?“, рекао је мађарски министар.
„Заиста се надам да ће доћи време када ћемо моћи да укинемо санкције. Мислим да то сада не зависи од Европе. Упркос чињеници да је ЕУ доноси одлуку, сматрам да ако убудуће односи Русије и САД буду бољи, тада ће и санкције моћи да буду укинуте“, додао је он.
Сијарто признаје да је до сада притисак САД на европске земље био велик. „Уколико не буде таквог притиска, или он не буде толико јак, онда, мислим, да ће више земаља ЕУ смелије говорити о потреби за прагматичнијим приступом за дијалог са Русијом“.
Према његовим речима, Мађарска је веома заинтересована за добре односе између САД и Русије. „Навијам да се нова америчка администрација договори са председником Русије. Надам се да ће они наћи заједнички језик, јер то у великој мери зависи од личних односа“, закључио је Сијарто.
О „Јужном току“ након избора у Бугарској
О могућности наставка пројекта гасовода „Јужни ток“ моћи ће да се говори после парламентарних избора у Бугарској, сматра Сијарто. Он је рекао да је Будимпешта изузетно заинтересована за његову реализацију.
Превремени парламентарни избори у Бугарској биће одржани 26. марта 2017.
„Мислим да има смисла чекати изборе у земљи и видети какав ће став бити заузет. Повратак овог пројекта у живот је у потпуности у интересу Мађарске. И не само Мађарске. И Србија, Босна и Херцеговина и сама Бугарска, земље Западног Балкана и земље Централне Европе су заинтересоване за пројекат“, истакао је Сијарто.
Према његовим речима, одбијање „Јужног тока“ „било је типичан пример двоструких стандарда“. „’Северни ток‘ се наставља, а он се од ’Јужног пројекта‘ разликује само у списку европских компанија које су укључене у пројекат“, сматра Сијарто.
Он је подсетио да је током Путинове посете Будимпешти мађарски премијер Виктор Орбан „покренуо ово питање и рекао да Мађари заиста желе да оживе овај пројекат“.
Раније је заменик председника Управног одбора „Гаспрома“ Александар Медведев истакао жељу бугарске стране да се врати на реализацију „Јужног тока“. У фебруару је аташе за трговину Русије у Бугарској Игор Илингин изјавио да би пројекат гасовода „Јужни ток“ могао да се спроведе, али није прецизирао детаље.
