Док македонска, али и јавност у комшилуку, с пажњом чека на одлуку председника Ђорђа Иванова хоће ли мандат за састав владе понудити лидеру СДСМ-a Зорану Заеву, који се потпомогао гласовима три албанске партије, што је већ изазвало протесте грађана у Скопљу, аналитичари вагају колико је реална чак и подела Македоније. Тачније, колико ће већ етнички поцепана Македонија, чији је западни део одавно албански, бити преточена и у систем. Лидер ВМРО–ДПМНЕ Никола Груевски упозорио је да „тиранска платформа“ између осталог подразумева и да албански језик буде званични језик у Македонији, што би био први корак у серији потеза који би довели до поделе Македоније по „етничким линијама, кроз кантоне или федералне јединице“.
Македонски аналитичар Бранко Ђорђевски сматра да је опасност од поделе у држави реална јер етничка питања још нису решена, а сада се десила и „тиранска платформа“, тако да све то прави атмосферу која страх од подела у држави чини реалним. Приче о подели Македоније, случајно, или не, почеле су да се подгревају почетком фебруара када је амерички конгресмен, републиканац Дејна Рорабахер, тврдио да је Македонија неуспела држава чију територију треба да поделе суседне земље. Утицајни републиканац је у интервјуу албанском медију из Тиране „Вижн плус“ тада рекао да је Македонија толико подељена да никада неће моћи да функционишу заједно, „па македонски Албанци треба да постану део Косова, док остатак државе треба да постане део Бугарске или било које друге државе с којом тврде да су у сродству“.
Није спорно да је Рорабахер познати албански лобиста, али је и тачно да у спољнополитичком комитету Представничког дома Конгреса САД председава поткомитетом за европске послове. Извинио се додуше потом Македонцима због тога што се мешао у унутрашње ствари једне суверене државе. И Стејт департмент се на захтев Македоније огласио тим поводом тврдећи да „САД признају и подржавају суверенитет и територијални интегритет Републике Македоније“ и да та политика није промењена. Али дух из боце је пуштен. И то, какве ли коинциденције, малтене у дану када се огласио и бивши британски дипломата, стручњак за Балкан Тимоти Лес, који се такође бавио прекрајањем граница на Балкану.
„У Македонији Албанци тренутно одбијају да учествују у власти, осим под условом који су неприхватљиви за Македонце. То ризикује ситуацију у којој међуетничка подела власти долази до краја. Потенцијално, Македонија би могла дефакто да се подели по етничким линијама, што би довело Албанце да успоставе паралелне институције на западу Македоније и изазива некакав зазор од Македонаца. То је ризик, а не предвиђање, јер процес је још у раној фази“, констатовао је Лес.
Неколико дана касније, покушај једног утицајног западног медија да изјави шефа руске дипломатије припише идеју о подели Македоније, званична Москва је видела као провокацију која треба да подгреје тензије у Македонији. Демантујући тврдњу листа, руско Министарство спољних послова је уједно оценило да ће такви потези довести до подривања суверенитета и територијалног интегритета Македоније. Да ли управо то представљају најновији директни захтеви НАТО-а и ЕУ да председник Македоније мандат за састав владе повери новој македонско-албанској коалицији, на челу са лидером СДСМ-а Зораном Заевом, чији је договор још непознаница?
Ђорђевски сматра да би Заев требало да прекрати неизвесност и каже на шта је морао да пристане из такозване „тиранске платформе“, коју су представници албанских партија скројили са централом у Тирани, да би могао да рачуна на њихове гласове и буде у игри за мандатара.
„Колају различите информације. Видите шта се догодило, каква се штета прави у односима са Србијом. Тачно је да у ’тиранској платформи‘ постоји тачка у којој се тражи да македонско Собрање донесе декларацију о томе да је извршен геноцид над албанским народом у периоду од 1912. до 1956. Сигурно је нешто договорено око тога. У јавности је прострујала информација да ће за тај геноцид између два рата бити оптужена Србија, која је тада била власт на подручју данашње Македоније. После тога Заев је нешто демантовао, али ми не знамо шта је стављено на папир“, објашњава ситуацију Ђорђевски. Он упозорава да све то већ излази из оквира Македоније, а тиче се и односа са суседима.
По оцени Ђорђевског, Заев сада тактизира. Чека да добије мандат, да се корак по корак иде у формирање владе, па преузимање функција, ресора… и онда је, како каже, лакше амортизовати грађанско незадовољство. „Зато Заев сигурно сада и не објављује шта је договорено“.
На питање да ли је Македонија сада ближа подели на федералне јединице, или кантоне, или замрзавању ситуације, он каже да је то тешко проценити баш због непознаница о којима је говорио, али да је најближа продубљивању етничких разлика. „А шта се из тога може изродити, видеће се и зависи много од тога шта се планира не само у земљи него и ван ње“, каже Ђорђевски. Он се нада да ситуација неће ескалирати, али и додаје да „са таквим стварима не можете бити начисто и не знате како ће се одвијати надаље“.
Ако Иванов Заеву дâ мандат за формирање владе, Ђорђевски каже да не очекује да ће се десити „нешто катаклизмично“. Ипак упозорава да све зависи од тога шта је договорено између Заева и Албанаца. Ако пак одбије да Заеву дâ мандат онда ће све канонаде бити упућене према њему. Не верујем да ће се СДСМ Заева одлучити на масовне демонстрације јер би то проузроковало међуетнички конфликт, али ће Иванов бити предмет напада и биће активирани међународни притисак на њега, истиче Ђорђевски за Спутњик.
Портпарол лидера ВМРО-ДМНЕ, Николе Груевског, Иво Котевски за Спутњик каже да је њихов став непромењен. И даље остаје понуда Заеву да мора одступити од те „тиранске платформе“ и политике која је супротна државним и националним интересима и да му у том случају не требају албански гласови.
„ВМРО–ДПМНЕ ће га подржати, иако је изгубио на изборима, даћемо му наше гласове само да не доводи будућност државе у питање“, каже Котевски за Спутњик.
У Скопљу, али и у осталим градовима су јуче почели протести који су и данас настављени.
