Како се наводи у саопштењу, екипа „Kаравана“ упознала је немачке посланике са својом идејом, политичком ситуацијом у Црној Гори, проблемима пробијања медијске блокаде када је у питању НАТО и борбе за референдум о овом питању.
Ипак, како је казао Марко Милачић, борба коју води тим „Каравана“ није само борба за референдум.
„Ово није само борба за референдум у Црној Гори, ово је много шире питање, то је борба за достојанство Европе, то је наша заједничка битка за одбрану уздрмане демократије. Влада која подржи нашу владу у питању НАТО интеграција, немачка или било која друга, директно подржава мафијашки режим. Овакав метод ширења НАТО-а суштински премешта овај процес из сфере правно-политичког у процес злоупотребе институција и правно-политичке агресије на Црну Гору“, рекао је Милачић.
Милачић је такође поменуо случај бивше немачке амбасадорке у Црној Гори Гудрун Штајнакер, која вољом црногорског режима не може да постане почасна грађанка Улциња, града у ком је својим утицајем спречила коруптивне послове породице бившег премијера.
Посланик Ној оградио се од ратификације протокола приступања Црне Горе НАТО-у.
„Иако је Немачка ратификовала протокол о приступању Црне Горе НАТО-у, Левица ту ратификацију не подржава. Стварно се дивим вашем отпору НАТО-у и политичкој ситуацији у Црној Гори. Волео бих да у свим земљама бивше Југославије видим овакву врсту ангажмана против НАТО-а. Зато се надам да ће ваш пут у Скопље, Београд, Бањалуку, Загреб и Љубљану променити неке ствари“, рекао је Ној.
Посланица Хегер подсетила је да су посланици Левице били у Подгорици 2016. године.
„Иако ваша влада жели да буде део НАТО-а, ви представљате већину грађана који то не желе. Проблем са организацијом НАТО-а је велики, али морате ићи даље и борити се да бисте дошли до резултата. Надам се да ћете се повезати са што више организација које су против НАТО-а и да ћемо се видети поново, на самиту НАТО-а у мају, поводом протеста који је планиран за ту прилику у Бриселу“, рекла је она.
Према њиховим речима, Левица се оштро противи насилном увлачењу европских земаља у НАТО. У тај проблем треба укључити што више антинатовских организација.
