Амерички председник Доналд Трамп данас ће се први пут обратити Конгресу, а једна од тема биће и захтев за значајно повећање војног буџета САД за скоро десет одсто. Трамп предлаже повећање од 54 милијарде долара за америчку војску, односно набавку нових авиона, бродова, ловаца уз истовремено смањење невојних програма и издвајања за рад федералних агенција.
Повећање војног буџета треба да пошаље поруку свету да је Америка „снажна, безбедна и одлучна“. Он је обећао да ће се фискални план фокусирати на „јавну безбедност и националну сигурност“.
Стеван Гајић из Института за европске студије каже да је предлог о повећању буџета порука за унутрашњу употребу.
„Треба нагласити да је Трамп током кампање говорио да има више од двеста војних саветника, бивших високих официра и генерала у свом тиму и показао је да ће војска заузимати изузетно значајно место у спровођењу његове политике. С друге стране, он је поручио да ће смањити буџет неким другим ставкама, посебно Агенцији за заштиту животне средине и да ће смањити међународну помоћ иностранству, односно да ће смањити буџетских давања за агенције попут ФБИ, УСАИД“, каже Гајић и додаје да то значи и смањивање помоћи НВО по целом свету, али и безбедносним службама.
Директор за буџет Беле куће Мик Малвони рекао је да ће веће издвајање за Пентагон повећати војни буџет на рекордних 603 милијарди долара и то не рачунајући милијарде долара за војне операције у иностранству.
На питање да ли толика улагања у војску значе истинску војну надмоћ, Гајић каже да је врло тешко мерити учинковитост потрошеног новца. Он каже да САД у одређеним сегментима заостају и да је природно да ће улагати новац.
„Још је Барак Обама сигнализирао да САД технолошки заостају у подручју око Арктика, посебно када је у питању Русија која има много више модернијих бродова у том делу света. Исто важи и за остале сегменте“, каже Гајић.
Он указује да је америчка војска била прилично исцрпљена ратовима које је почела Бушова администрација, а да Трамп у свом популистичком маниру обећава најбољу модернизацију икада.
„Видећемо. Свакако да она највише говори о високом месту и врло великом утицају америчких војних кругова на Трампову администрацију и на њега лично“, каже Гајић.
Наш саговорник подсећа да смо до почетка украјинске кризе наовамо сведоци нагомилавања америчких трупа на западним границама Русије и овај тренд није прекинут с доласком нове администрације.
„Тако да је ово нагомилавање, а не само то већ и ове агресивније војне вежбе, говоре о томе да се Трампова администрација налази у процепу између различитих интереса и идеолошких погледа на спољну политику у самим Сједињеним Државама“, каже Гајић.
САД свакако у неком катастрофичном сценарију нису способне да у исто време воде рат и против Русије и против Кине, закључује наш саговорник.
