Кад Данци траже део немачке територије... (фото)

Пратите нас
У срцу Европске уније (ЕУ), пољуљане разним кризама, од дужничке и финансијске до избегличке и интеграционе, а у години немачких избора, од моћних десничара из суседне Данске стигао је захтев о промени граница, са „жељом“ да се на немачком острву Силт завијори — данска застава.

Тиме је, уз помињање права националних мањина, тема промена граница у ЕУ која је на неки начин и табу, али, верује се, и окончана горким искуствима два светска рата и новијом политичком историјом Европе, постала нешто о чему се говори са дозом хумора у време карневала, али и уз озбиљне политичке коментаре.

Заменик шефа десно-конзервативне данске Народне партије Серен Есперсен жели, наиме, да се данска граница поново, према старим граничним прописима, помери у правцу југа, при чему би градови Флензбург, Рендзбург и острво Силт, лепотица Северног мора, где се одмарају Немци и њихови политичари, били у данским рукама.

​„Ми бисмо радо имали Данску до реке Ајдер… Наравно…“, рекао је Есперсен.

„Зашто ми то не бисмо желели? То је нада и сан… Историја није статична“, сматра овај 63-годишњи дански десничар, који, истина, каже да нити верује да би ускоро може да дође до битке у јужном Шлезвигу, нити то жели.

Есперсен је рекао, а немачки политичари реаговали — у сваком случају коментарима и упозорењима — политичким, али и туристичким.

„То се добија када се Еворопа препусти десним популистима“, упозорио је експерт за питање унутрашње политике из владајуће Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Армин Шустер.

Његов колега из баварске Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) Михаел Фризер саветовао је Есперсену да, иако је карневал, скине своју „карневалску капу“.

Он је, такође, Есперсену „припретио“ и немачким туристима који годишње остављају милионе у Данаској и рекао да би се могло десити да им ускоро више нико не дође.

Есперт за спољну политику из ЦСУ Ханс Петер Ул сматра да је померање граница могуће, само ако то жели већина на обе стране.

© Pixabay Призори са острва Силт.
Призори са острва Силт. - Sputnik Србија
Призори са острва Силт.

​„Померање граница — то су нас научила горка искуства два светска рата — могуће је само ако већина на обе стране границе то жели“, упозорава Ул.

Заменик посланичког клуба демохришћана Ханс Петер Фридрих саветовао је Есперсену да човек, ако то не подноси, не би ни требало да пије дански „аквавит“, што је једна врста ракије са кимом.

Политичка партија данске националне мањине у Немачкој, ССВ, одбацила је као популистичке, нереалистичке и времену непримерене захтеве овог данског десничара о промени граница.

„Идеја да Силт и Шлезвиг постану дански је опасна игра са деценијама дугим граничним миром, који смо заједнички постигли после стогодишњих данско-немачких конфликата“, саопштио је шеф посланичког клуба ССВ у парламенту у Килу Ларс Хармс.

Из редова немачке партије „Зелени“ стигао је захтев влади у Копенхагену да се дистанцира од изјава Есперсена о ревизији граница, чија је партија друга по снази у парламенту.

​​Немачки политичари су на овај захтев из Данске реаговали опуштено, указујући на то да су 2015. године Немци у Данској остварили 13,8 милиона ноћења, што је више од 60 одсто свих ноћења страних туриста и тиме су тему промена граница, углавном, свели на бизнис-причу, чиме су, такође, ставили до знања да се са европским популистима и десничарима не треба упуштати у озбиљне политичке дискусије, ни расправљати о дефинитивно утврђеним питањима.

Немачка покрајина Шлезвиг-Холштајн, смештена на крајњем северу земље, коју Немци од миља зову и „земља хоризонта“, покрајина је раскошне лепоте и скандинавских фјордова на обалама Северног мора и Балтика, у којој Данци живе као призната национална мањина, уживајући у надалеко чувеном благостању, на које су Немци поносни.

На другој страни, такође мирно, окружени Данцима, живе Немци у благостању данске социјалне државе.

Шта би, међутим, било „када би било“ и када би, уместо држава стабилних економија и народа сличних навика, интересовања, религије, квота наталитета, у беди и различитим религијама живела нека друга два народа, од којих би један био народ средовечних јединаца, а други бележио демографски бум и да ли би то могло да подсећа на балканске неприлике — питање је у зони политичких спекулација и акробатике, где је свака сличност ненамерна.

У међувремену је шеф данске дипломатије Андерс Самуелсен, поводом Есперсенових изјава и захтева за померањем државне границе ка југу, само кратко рекао да то, „као што је познато, није политика Данске, нити данске Владе“.

© PixabayПризори са острва Силт.
Призори са острва Силт.  - Sputnik Србија
Призори са острва Силт.

 

Извор: Танјуг

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала