Он је у крипти Храма Светог Саве на Врачару рекао да му је задовољство и велика част што може да присуствује лепом и важном догађају за културну историју Београда и земље.
„Нама је Николаја Краснова довела невоља — револуције у Русији“, подсетио је Вукосављевић додајући да је руска револуција донела у Београд читаву плејаду изузетних људи, стваралаца на свим пољима.
Како је оценио, долазак у нашу земљу Руса прогнаника, емиграната учинио је у многим аспектима културни, економски, привредни, морални и сваки други живот у Србији другачијим, бољим и квалитетнијим.
Наводећи да су трагови Краснова вечни, министар је истакао да је посебно драгоцено то што је пројектовао и Спомен-костурницу на острву Виду и Српско војничко гробље на Зејтлнику.
„Да је само то урадио и ништа друго, он је тиме доказао да је ушао у најдубљу емотивну људску и историјску интиму овог народа, у света места српске душе и српског сећања. Ушао је у најтрагичније тачке нашег емотивног и историјског простора“, рекао је Вукосављевић.
Како је истакао, Краснов је био нека врста краља Миде — пронашао је камен мудрости и све што је радио, нацртао, пројектовао, претворило се у злато, а свему је време дало печат и трајни белег.
„Снагом свог талента исковао је још један од бројних беочука који спајају чврстим, нераскидивим нитима трајне и дубоке везе руског и српског народа“, рекао је Вукосављевић.
Патријарх српски Иринеј рекао је да свако зло има и неко своје добро.
„То зло које сам спомену има своје име, а то је Октобарска револуција која је зауставила брод моћне православне Русије. Руском трагедијом добро се обогатила тадашња Југославија“, рекао је патријарх Иринеј.
Он је истакао да је Краснов оставио неколико изузетних објеката које пројектовао у Београду и ван главног града — зграде министарстава, гимназије, школе, цркве, иконостасе који заувек сведоче о великом дару и таленту.
„Русија је много изгубила Октобарском револуцијом, али смо ми из тог зла извукли корист јер су најобразованије личности напустиле отаџбину и тражиле друга места да наставе свој живот, а међу њима и Краснов који је дошао у Београд“, рекао је патријарх.
Заменик градоначелника Андреја Младеновић подсетио је да је једна улица недалеко од храма именована по Краснову и да је постављена спомен-плоча додајући да се нада да ће у току ове године у центру града бити постављен и споменик Краснову.
„Све то заједно је један мали допринос да не заборавимо и да се сетимо. Краснову много дугујемо. Његово дело је велико“, рекао је Младеновић додајући да је реч о великом ствараоцу, архитекти, уметнику.
Он је истакао да ће изложба бити отворена у крипти Храма Светог Саве до 16. марта, када ће се преселити у Руски дом.
„Трудићемо се да изложбу и књигу која прати изложбу представимо у Москви на Данима Београда у Москви. Нећемо ни ту стати већ планирамо да то виде и грађани на Криму“, рекао је Младеновић.
Покровитељи изложбе су Град Београд и компанија НИС Нови Сад у оквиру програма „Заједници заједнo“.
