Кратку кампању у председничкој трци ће, истиче, искористити да покаже људима да су преварени обећањима садашње власти да ће исправити велике грешке претходних и да њихов живот демантује та обећања. Упали смо у много дубљи понор, али с друге стране имамо све разлоге да будемо оптимистични: Србија не мора да буде оваква, не мора да буде у страху и понижена и економски обесправљена, истиче Јанковић у емисији „Спутњик интервју“.
Додаје да не верује да ће избори бити фер, као што нису били ни претходни, подсећајући да је био мета сталних напада што није поднео оставку на место омбудсмана, иако Устав не забрањује заштитнику грађана да се кандидује, каже да је оставку поднео не зато што је био нападан него зато што је немогуће радити два посла одједном, а Александар Вучић то може, зато што он 356 дана у години води кампању.
Још нисте представили свој програм а до ове недеље смо мало тога знали о вашим опредељењима када је реч о неким кључним питањима за Србију. Ту пре свега мислим на Косово, где се чак и оно што сте рекли своди на критику власти. Како бисте ви решавали питање Косова?
— Што се тиче начелно председничког програма, државно уређење у Србији је такво да председник изражава државно јединство, дакле, све легитимне политичке опције морају на нивоу председника републике да имају подједнако чист канал комуникације. То је нужно за председника републике а на неком другом политичком нивоу, владе, парламента се води политичко надметање. Међутим, данас је то политичко надметање нефер јер све оне институције, укључујући председника републике и независне контролне органе, правосуђе, слободне медије су поништене. Зато прва ствар коју председник републике и било који председнички кандидат мора да има у свом програму јесу наши уставни принципи. Наш Устав каже: Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права. То није фраза а подразумева од тога да у кафићима морају да поштују прописани ниво буке до тога да председник владе не може да ради ствари ван својих законских овлашћења.
Бранили бисте и део Устава који каже да је Косово део Србије?
— У Преамбули Устава стоји да је дужност свих државних органа да штите територијални интегритет и целовитост Србије и ја бих то наравно радио. То је обавеза сваког државног органа док Устав изгледа како изгледа.
А како бисте преговарали са Приштином?
— Да завршим око председничког програма у целини. Имамо и социјалну правду као принцип нашег Устава. Да ли је могуће да ми наш тзв. економски раст заснивамо на скидању коже са леђа грађана и да практично узимамо од сиромашних да бисмо дали богатима. Затим, подела власти која у нормалној ситуацији уопште не би требало да буде тема, али данас у Србији јесте ако председник Владе каже да неће да му председник звоца ако је из друге странке. И онда направи спот који каже практично уколико он не буде председник и премијер и тон-мајстор у овом студију да ће да падају авиони са неба. Све те елементарне ствари су потпуно угрожене.
Да се вратимо на Косово. Као из Преамбуле нашег устава цела наша реторика о Косову се протеклих година свела на термине из друге половине 20. века, територијална целовитост, суверенитет, који данас доста апстрактно звуче с обзиром на реалност. У међувремену, жртве тога су људи.
Мислите да је територијални интегритет превазиђен?
— Не, територијални интегритет није превазиђен. Али наше инсистирање на терминима нема одраз у реалности. О каквом ми територијалном интегритету причамо кад имамо границу са Косовом за коју смо се сагласили и царинску службу на тој граници…
Зове се административна линија, не граница.
— Она се тако зове. Али ја кад сам као заштитник грађана тражио да одем да обавим контролу на територији КиМ морао сам да питам Унмик, касније Еулекс, па сам добио од њих писмо да могу да дођем само ако идем у обилазак манастира.
Знамо какво је стање, али питам вас шта даље, како бисмо даље преговарали са Приштином?
— Овог момента наши напори морају да се усредсреде на очување најбољег могућег животног статуса наших људи на КиМ, а превасходно Срба и неалбанског становништва зато што су они последњих десет и више година најобесправљенији на територији Европе. Уместо што се бусамо у груди и шаљемо шарене возове. Србија је, замислите, бомбардована због кршења људских права, што је за мене недопустиво. Да ли је могуће да ми имајући у виду да се драстично крше људске права на КиМ не усмеравамо своје дипломатске напоре да помогнемо тим људима да њихов живот постане доличнији у 21. веку у Европи, да ли је могуће да наше културно наслеђе пролази како пролази, а да се враћамо на термине о којима не можемо ништа да урадимо. Не видим да је могуће статусно решити питање Косова. Ја сасвим сигурно нећу бити председник који ће потписати независност Косова, али да не будем популиста, прилично сам сигуран да то од мене нико не би ни тражио.
Поменули сте бомбардовање Србије, а то отвара и питање НАТО-а. Ви се залажете за објективну стручну и државну анализу шта би то чланство дугорочно донело Србији. Да ли тиме практично остављате врата одшкринута да Србија уђе у НАТО и да ли страхујете да ћете тиме изгубити један број гласова јер као што знамо НАТО је веома непопуларан у Србији?
— Не страхујем да ћу да изгубим гласове, страхујем да ће Србија да донесе било коју одлуку на основу емотивног стања а не на основу рационалне анализе. Ја у овом моменту не знам шта је најбоље за Србију, не зна нико. Лично, ја сам преживео то бомбардовање веома тешко а одрастао сам у земљи која је била несврстана, дакле, у мене је уграђена нека врста неутралности. Лично, ако бих могао да бирам а да знам тај избор, један или други има подједнако добре ефекте за Србију, ја радије не бих волео да нас видим као чланове и не видим потребу да будемо чланови НАТО. Али страшно је себично размишљати на тај начин о будућности која треба да определи живота људи за наредних 20-30 година. Тако озбиљне одлуке не могу се доносити зато што сам ја живео у старој Југославији.
Наш парламент се изјаснио за војну неутралност.
— Парламент сутра може то и да промени. И ви сте поставили то питање иако се реално не поставља, нити нас је неко из НАТО-а звао да постанемо члан. И ако ме ви питате шта мислим на такво питање могао бих да одговорим тек ако Министарство одбране спољних послова и још неколико десетина института направе озбиљну анализу и кажу за Србију би било добро, па онда ту анализу да размотре најумнији људи ове земље, па да презентују грађанима аргументе. Пошто се ради о стварима из корпуса суверености сматрам да би тако озбиљна питања и грађани морали да потврде. То је начин на који се води државна, а не лична политика.
Рекли сте такође да се Србија није до краја суочила са ратном прошлошћу. То се везује и за покушај ревизије тужбе БиХ против Србије. Како ви то видите?
— Ја то видим као две одвојене стране ширег процеса. Да ли смо се ми суочили с прошлошћу то је једно питање, а то шта ће БиХ да ради по питању свог права да искористи неки правни лек признат у међународном праву, то је њихова одлука. Да би се суочили са прошлошћу и много битније превазишли ту ратну прошлост пре свега морамо искрено да погледамо себи у очи да бисмо онда могли да захтевамо од других да погледају себи. Не мислим уопште да је Србија била повлашћена у међународним процесима суочавања са прошлошћу, чак сам у својим извештајима писао да је међународно право пало на случају Шешеља и неких других којима је суђено у Хагу. Али замерам нама што нисмо сами за себе учинили најбоље, требало је да тај процес приближимо много више правди него формалном праву а то би било могуће да смо се сами суочили са свим последицама свега што се десило и онда са пуно више моралног оправдања и снаге окренули се другима и рекли: а драге комшије, шта је са вама.
У овом моменту ми нисмо коректни чак ни према цивилним жртвама рата у Србији, ни према нашим војним ветеранима. Србија је најмање урадила у Европи за своје ратне ветеране. И то је елемент ратне прошлости. Има толико ствари којима треба да се позабавимо пре него што питамо Босну што она користи неко процесно право које има пред Међународним судом правде. То је њихова ствар да ли је за мир на Балкану најбоље да се то ради. Не мислим да смо у ситуацији да то спречимо, па и не треба да се бавимо тиме.
Никада нисте говорили о Русији, а као председник свакако ћете морати и тиме да се бавите. Какав је ваш став према сарадњи с Русијом?
— Захвалан сам на овом позиву зато што ме неко први пут пита за то. Звучаће као фраза, али неспорно је да Русија и Србија имају традиционалне везе које треба гајити и чувати, које су и сентименталне и братске. Ја се осећам апсолутно као један од грађана Србије који према Русији имају позитивна осећања. Озбиљна намера Русије да буде присутна на Балкану је логична и у националном је интересу Русије. Ја бих само волео да се она очитава још више у економској сарадњи и размени са Србијом. Наши економски односи са Русијом углавном су везани за стратешке енергетске потенцијале а чини ми се да за Србију, а верујем да и за Русију, то не би било лоше, да се роба широке потрошње шири на руско тржиште.
Да ли бисте остали при политици да ни по коју цену не треба увести санкције Русији?
— Ја бар нисам видео разлоге због којих би Србија требало да уведе санкције Русији. Мислим да је ово можда историјски моменат у коме с једне стране из Америке и с друге стране из Русије стижу позитивне поруке. Ја то не бих радио у неком другом историјском моменту, али у овом мислим да је време да Србија престане да на једној страни обећава све против оне друге, па онда оде на ону другу, па обећава све против ове прве, па се уплете у та обећања па на крају изобећава и оно што јој нико није тражио, а испуни мање од оног што би озбиљна земља морала да испуни. Ово је моменат у међународним односима у коме Србија има сјајну прилику да игра отворених карата и да каже: припадамо европским вредностима, али дајте да седнемо заједно за сто, нема потребе да се играмо шибицама и лоптицама.
Ако се може судити по скупу у Хали спортова, вас је подржала урбана Србија, иако ви кажете да вам је шајкача у срцу. Да ли мислите да ви ту подељену Србију можете да помирите?
— То је једина сврха председничке функције. Ако бих ишта сматрао за свој успех, то је да престане да било ко набраја прву, другу, пету Србију. Што се мене тиче, Србија је једна али у њој не сме да буде једноумља. Заиста мислим да све оно што није забрањено, а политички припада легитимном спектру треба да буде и јесте део друштвеног и политичког ткива Србије. Интересантно, људи причају о кругу двојке, ја никад нисам живео у кругу двојке.
Какав је ваш однос са Вуком Јеремићем, да ли бисте га подржали у другом кругу ако буде другог круга а он уђе?
— Вук Јеремић и ја упорно причамо да ми нисмо кандидати опозиције већ грађана. Једном сам рекао да нико не брани ни СНС-у да ме подржи само се то наравно неће десити. Али сигурно да има много људи који су чланови СНС-а а који су дубоко разочарани овим што се дешава и ја их не осуђујем што су били преварени. И то не видим као питање позиције или опозиције већ као питање придржавања елементарних вредности уписаних у наш устав или схватање државе као братије у којој је закон оно што један човек одлучује. О другом кругу председничких избора треба да говоримо кад до њега дође. Хајте прво да скочимо, па да кажемо хоп, и Вук Јеремић и ја или било ко други. Да сам био на линији тога да постоји неко ко ће успешније да стоји иза ових вредности које су темељ моје кандидатуре ја бих одмах тог неког подржао. Али сасвим сам сигуран да нисам једини који то може да уради.
Шта би био ваш први потез као председника Србије и да ли верујете да можете да победите?
— Александар Вучић је поред свега што јесте, и координатор служби безбедности иако политичка функција не би смела да буде у додиру са оперативним радом служби безбедности. Прво што бих урадио с обзиром да председник именује координатора служби бар бих га лишио могућности те злоупотребе и покушао да наш безбедносни сектор вратим на терен националне безбедности а не преторијанске гарде. А да ли је могуће победити? Толико је немогућа ова мисија да ће успети.
