„Још једном апелујемо на (председника Македоније Ђорђа) Иванова да преиспита своју одлуку зато што иза тих 67 мандата стоји близу 700.000 гласача, а сваким пролонгирањем страх од ескалације ситуације је реално присутан“, рекао је Заев, јавља извештач Танјуга са лица места.
Он је додао да је „оваквим блокирањем институција у питање доведено и одржавање локалних избора, чији је крајњи рок за расписивање недеља 5. март“.
Представници ВМРО–ДПМНЕ и ДУИ нису давали изјаве након сусрета са Могеринијевом у македонском Собрању.
Могеринијева је током поподнева требало да се састане и са председником Македоније Ђорђем Ивановим у тренутку можда најдубље политичке кризе у последњих неколико година, а након што је шеф државе одбио да додели мандат за састав нове владе лидеру СДСМ-а Зорану Заеву.
Према писању македонских медија чини се да није случајно да је Иванов дан уочи доласка Могеринијеве саопштио своју одлуку, којом је одбио да мандат додели Заеву, иако је СДСМ са још две албанске партије — ДУИ и БЕСА, обезбедио 67 посланичких места у парламенту, шест посланика више од неопходног 61.
Политичка криза у Македонији траје дуже од две и по године, а ванредни парламентарни избори одржани 11. децембра прошле године требало је да буду излаз из те кризе.
Догодило се супротно. Два и по месеца од избора, уместо нове владе Македонија поново има протесте, а криза је продубљена.
Шпекулише се да је на Ивановљеву одлуку да одбије да мандат за формирање владе додели Заеву највише утицао бивши премијер и лидер ВМРО–ДПМНЕ Никола Груевски, који је на власти 11 година и чија странка је на последњим изборима освојила 51 посланички мандат, два више од СДСМ-а.
Он, међутим, није успео да договори коалицију са традиционалним партнером ДУИ, јер је одбио да прихвати услове албанских партија договорених у Тирани, а међу којима је и да албански, поред македонског, буде званични језик.
Објављивање Ивановљеве одлуке о мандатару протумачена је у делу македонских медија као својеврсни „шамар“ међународној заједници, која је последњих дана вршила притисак на Иванова да мандат за састав владе додели Заеву, односно странци која је обезбедила парламентарну већину.
Очекивало се да ће током боравка Могеринијеве бити изабран нови председник Скупштине.
Иначе, током тродневних протеста у више македонских градова, у организацији ВМРО–ДПМНЕ, а против промене Устава и за очување територијалног и сваког другог јединства македонске државе, спорадично су се чуле оптужбе изречене на рачун САД да „наставља фашистичку и терористичку политику према македонском народу и држави“, али и поруке Хану, Могеринијевој, Коцијанчичевој и Жбогару да су персоне нон грата.
Највиши представници ЕУ и НАТО-а су током тих протеста називани „окупаторима Републике Македоније“.
Дипломате истовремено са великом забринутошћу прате најновији развој ситуације у овој држави, а претеће поруке тумаче као одустајање од демократских реформи и интеграционе политике земље, које ће Македонију, како страхују, увести у нову неизвесност.
Европски званичници осудили су синоћ одлуку Иванова, а амерички амбасадор у Скопљу Џес Бејли позвао је шефа македонске државе да још једном преиспита своју одлуку о мандатару.
