Након што је македонски председник Ђорђе Иванов саопштио да не може да прихвати њен захтев да дâ мандат Зорану Заеву, Могеринијева је у Скупштини Србије прошла кроз „топлог зеца“ у организацији радикала и Двери.
И из саме Уније стигли су гласови који су посету Могеринијеве Западном Балкану оценили као мисију тежу и од оне која је довела до нуклеарног договора Ирана и САД.
Нова нада
Драган Ђукановић, потпредседник Центра за спољну политику, каже за Спутњик да ЕУ мора пружити неку врсту нове поруке Западном Балкану, који је суочен са унутрашњим проблемима од Босне, преко Македоније, до унутрашњих збивања у Црној Гори.
Он додаје да је очигледно да постоји нека врста унутрашње нестабилности на Западном Балкану, али и да је неопходан нови подстицај ЕУ да реши ситуацију. Притом треба имати у виду да ЕУ губи онај утицај у региону који је имала пре „брегзита“ или победе Трампа на америчким изборима.
„Мислим да су домети ове посете у некој мери ограничени, односно да су врста мере за спречавања можда неких лошијих сценарија који би могли да се десе. Мислим да је битно, што се тиче самог напретка ка чланству у ЕУ, да Брисел дâ неку врсту нове наде Западном Балкану и ових шест субјеката, да ће се тај процес успешно наставити, и наравно, са неком перспективом будућег чланства која се у овом тренутку, још увек, не назире“, каже Ђукановић.
Сукоб са Ивановим
Кад је реч о „рампи“ коју је Иванов ударио Могеринијевој, Ђукановић сматра да је ситуација у Македонији изашла из система уставног права.
„Сама идеја председника Иванова да не да мандат ономе ко је обезбедио већину у Собрању сама по себи је упитна и у сукобу са уставом Републике Македоније. Мислим да је у том смислу била сугестија Могеринијеве, да се заправо поштују демократске процедуре и да се ономе ко осигура већину, ма из које партије био, да мандат“, каже Ђукановић.
Према његовим речима, то није мешање у унутрашње ствари Македоније, ако се Могеринијева позвала на формалне процедуре које су предвиђене Уставом.
„Заправо, то је само позив на поштовање начела владавине права и Македонија, која је кандидат, додуше са још увек незапочетим преговорима, дужна је да се придржава властитог националног законодавства, па и Устава као највишег акта“, оценио је Ђукановић.
Амерички аманет
Према његовој оцени, посета Могеринијеве врло мало ће спустити тензије у региону, јер очигледно је да постоје бројни проблеми који провоцирају нестабилан сценарио у билатералним односима.
Пре свега, сматра Ђукановић, реч је о обнављању тужбе „једног дела руководства БиХ“ против Србије за агресију и геноцид, као и акутној кризи у Македонији. С друге стране, ту је и проблем односа Београда и Приштине у контексту даљих преговора, јер „очигледно је да Приштина опструира формирање Заједнице српских општина“.
„Али оно што је веома битно је да се у овој констелацији јако лоших западнобалканских билатералних односа, али и кризе мултилатералне сарадње, Београд поставио у овом тренутку као неко ко је конструктиван и чија је улога препозната не само од стране ЕУ. Чини ми се да је та позитивна улога Србије у региону призната и од САД и од Руске Федерације“, каже Ђукановић.
Професор Факултета политичких наука у Београду др Слободан Самарџић каже да је Балкан постао брига ЕУ зато што им га је Америка препустила кад је завршила „груби део посла“ — бомбардовање и примену силе.
Одржавање кондиције завртањем руку
ЕУ покушава на Западном Балкану да афирмише своју спољну политику, оцењује Самарџић и додаје да јој „иначе нигде не иде сем у Србији“.
„Једини релативни успех је Бриселски процес, који за Србију представља пораз, али је једино чиме Унија може да се похвали. Али ни то не иде добро, јер Албанци не дају ЗСО, а с друге стране Београд није спреман, бар за сада, да потпише тај коначни документ, обавезујући правни документ“, каже Самарџић за Спутњик.
Уз то, БиХ је држава која не функционише, Македонија се распада, Црна Гора је огрезла у корупцији и економски је слаба држава. У таквој ситуацији, од доласка Могеринијеве очекују да уз лепе речи „подели неку лекцију, дâ неки услов и неку реч уцене или, како иначе раде, да заврћу руке“.
„Ми о томе нећемо ништа знати зато што они те своје грубе методе крију, али треба ставити до знања европској јавности и бриселској бирократији да ЕУ води рачуна о Западном Балкану, са којим јој не иде баш најбоље. Тако да те повремене посете и повремене речи охрабрења имају само ритуални карактер, који се понавља из месеца у месец, било да је у питању Могеринијева или извесни Мекалистер или Хан и тако се мењају да би одржавали кондицију, а иначе се ништа битно не догађа. Напротив, ствари иду нагоре“, оцењује Самарџић.
Игранка на небитној теми
Самарџић додаје да је реч о једној игри коју Унија игра већ више од десет година.
„Њој заправо западни Балкан није први на листи приоритета. Они се сад баве својим, такозваним источним границама, санкцијама против Русије, држањем украјинске владе под контролом, покушајем да се прошири утицај према истоку и то им је најважније, не рачунајући унутрашњу кризу која има највећи приоритет — кризу еврозоне, миграциону кризу, кризу институција“, каже Самарџић.
Он сматра да је Западни Балкан већ десет година за ЕУ резервна и за њихову политику — небитна тема.
„Али морају да држе тај простор под контролом, а модус како то чине су стална обећања и стално држање политичких елита у некаквој јавној форми, а што се тиче резултата, видимо да су они поражавајући. Али та се политика неће дуго мењати јер Унија према овом простору нема другачију политику“, закључио је Самарџић.
