По обичају, 153. вечити дерби био је све осим празника фудбала. Догађања на терену већ су пала у заборав, али ће се још дуго причати о грубој судијској грешки, регуларности лиге, док је дивљање хулигана одавно постало део фолклора.
Дан после вечитог дербија, најављено је да би се и следећи српски „дерби“, који би требало да се одигра 8. марта у Новом Саду, могао одложити јер полиција „не може да гарантује безбедност гостујућим (Звездиним) навијачима“.
Као да је пратио актуелна збивања у српском фудбалу, посланик руске Думе Игор Лебедев, који је и члан управе Фудбалског савеза Русије, предложио је да се туче фудбалских навијача из различитих земаља претворе у врсту спорта.
Лебедев је предложио да се, по угледу на борилачке вештине, где имамо борбу један на један претворену у спорт, „претвори у спорт и популарна руска забава — туча групе против групе“ и да се дефинишу правила и одржавају такмичења. Он сматра да би у свакој „екипи“ требало да учествује по 20 такмичара, без оружја.
Пијаца узбудљивија од дербија
Саговорници Спутњика, што би рекао Милојко Пантић — „пријатељи фудбала“, партизановац др Неле Карајлић и звездаш Прљави инспектор Блажа, аутори некадашњих навијачких химни Савезне Републике Југославије и Србије, кажу за Спутњик да „срећом“ нису гледали последњи вечити дерби.
Др Неле Карајлић каже да нема намеру да прати српску лигу ни убудуће, јер је наш фудбал „пао толико ниско да је много занимљивије прошетати око Аде“ и да „много занимљивијих ствари има на бањичкој пијаци“ него на фудбалским теренима.
Према његовим речима, уколико би туче хулигана постале спортска дисциплина, клубови из Србије били би у европском врху.
„У том случају, Партизану и Звезди би било загарантовано место у Лиги шампиона, а некад би могли да дођу и до неког четвртфинала, само морају марљиво да вежбају и да не забораве основне лекције: вређање, ударање, пљување и заједничке физичке акције — разбијање кафана, барова, хватање противничких навијача по улицама. Све то би УЕФА требало да бодује уколико се тако нешто организује. Сигуран сам да би тада Звезда и Партизан достојно представљати српске хулигане на европској, а касније и на светској сцени“, каже др Неле.
Хркљуш — племенита, античка дисциплина
У том случају, фудбал нам више не би био ни потребан, сматра он.
„Шта ће нам утакмице, онда је фудбал потпуно беспотребан. Фудбал би могле да играју жене, као у Америци. То је јако популаран женски спорт. Нека оне играју, а ми ћемо се ко људи помарисат“, каже он.
Једним од најлегендарнијих скечева Топ листе надреалиста — Хркљушом, др Неле је предвидео у шта ће се претворити српски фудбал, а према његовим речима, фудбал који се данас игра одавно је испод нивоа хркљуша.
„Тако да ја не бих једну племениту античку дисциплину као што хркљуш стављао у исту реченицу са овим јадним спортом који се данас игра на терену сто пута 70 метара“, каже он.
Развијена свест хулигана
Својевремено, надреалисти су пре руског посланика „предвидели“ туче хулигана као посебан, групни, борилачки спорт. Др Неле каже да не може да се сети како је тачно изгледао тај скеч, али зна да је било речи о олимпијади терориста, и да је једна од дисциплина била туча фудбалских хулигана.
„Мислим да смо то радили само вербално, с обзиром на то да у то време није била овако развијена свест фудбалских хулигана“, каже др Карајлић.
На питање да ли би туче хулигана биле гледаније од дербија Партизана и Звезде, др Неле каже да је питање и ко би гледао те туче.
„Имам пријатеља Француза који страшно воли рагби и који има теорију о разлици између фудбала и рагбија. Фудбал играју господа коју гледају хулигани, а рагби играју хулигани које гледа господа. Пре бих гледао рагби него фудбал“, каже он.
Бити или пребити
Прљави инспектор Блажа каже да је за решавање проблема фудбалских хулигана једини модел Тачеркин закон, док је предлог руског посланика наставак насиља, а сви се надамо да ће то једном престати и да ће се вратити оно што је некад било да „мама, тата, ћерка и син могу ићи заједно на утакмицу“.
Док се то не врати, држава мора дубоко да урони у тај проблем и донети закон који ће гарантовати сигурност обичним навијачима, а онда ће, самим тим, и „ови наши несрећни фудбалери почети да играју бољи фудбал“, додаје Блажа.
Према његовим речима, не мора да буде да су догађања на трибини огледало државе, али у нашем случају, изгледа да је то врло тесно повезано. Чињеница је да су се сви несрећни догађаји који су задесили нашу земљу манифестовали на младе људе који у окршају са супарничким навијачима виде неку своју светлу будућност.
„Ствар је у томе да је нешто труло у држави Данској, што би рекао Шекспир. Ми смо у ствари у једној шекспиријади овде у Србији где је стално нешто бити ил′ не бити, и све те неке фразе из Шекспирових драма се стално појављују овде, од тога да је нешто труло у држави Данској до бити или не бити, и никако да се то реши. Изгледа да наша деца, односно навијачи, погрешно схватају то бити или не бити, па се то своди на оно да бијеш или да пребијеш. Уместо да будеш бољи човек овој земљи, или да будеш лошији“, закључио је Блажа.
