Иако политички прваци косовских Албанаца као мантру понављају да ће Косовске безбедносне снаге (КБС) ускоро бити трансформисане у Војску Косова, званичници НАТО-а и Америке, од којих највише зависе процеси на КиМ, не деле њихов оптимизам.
С обзиром да су уставне промене којима би се КБС претвориле у војску немогуће без сагласности српских посланика у косовској скупштини, косовски председник Хашим Тачи прибегао је нелегалном „плану Б“, према којем би се КБС трансформисале у војску променом закона.
Према Тачијевом плану, наиме, КБС не би промениле име већ мисију. Оне, ако Запад ипак подржи тај предлог, више не би биле задужене за помоћ грађанима у случајевима природних катастрофа, већ за одбрану „државног суверенитета и територијалног интегритета“.
Истовремено, Америка и НАТО се залажу, према писању приштинских медија, за трансформацију КБС само уз уставне промене, за шта је потребна сагласност Српске листе. У одговору на питање приштинског дневника „Коха диторе“, из америчке амбасаде у Приштини стигла је јасна порука да је политика Вашингтона да трансформација Безбедносних снага Косова у Оружане снаге Косова може да се уради само у складу са уставом Косова и кроз свеобухватни политички процес.
Званични Београд поручује да неће прихватити стварање Тачијеве војске, па чак и да ће дипломатским и политичким начинима то спречити.
Ипак, необично је да амерички став не демотивише албанске лидере са КиМ који и даље упорно понављају да ће се формирање косовске војске догодити ускоро. Тако је и председник косовске скупштине Кадри Весељи изјавио да ће Војска Косова бити формирана у року од неколико дана, а косовски председник Хашим Тачи предао је Весељију нацрт закона о трансформацији КБС.
Трансформацију Косовских безбедносних снага у Војску Косова неће дозволити Кфор и НАТО, каже за Спутњик Миливоје Михајловић, директор Радио Београда и добар познавалац прилика у јужној српској покрајини. Према Резолуцији 1244 све безбедносне снаге на Косову и Метохији су под командом НАТО-а, а та војна алијанса на Косово је дошла да би остала трајно, каже он.
„То је немогуће у овом моменту. Колико знам, јасне су поруке косовском руководству из НАТО-а да не покушавају да граде никакву војску без промене устава. Никоме то није у интересу. Мислим да чак није у интересу ни владајућој структури на КиМ, зато што, у овом моменту, ако се гледа буџет Косова, формирање војске је буџетски неосновано“, објашњава Михајловић.
Намера да се КБС трансформишу у војску Михајловићу личи на пропаганду усмерену ка косовској јавности како би се, са једне стране, створила нова тема која би била допринос изградњи косовске државности, а са друге стране, како би се скренула пажња са суштине. А суштина је, према Михајловићевим речима, Специјални суд за ратне злочине на КиМ, пред којим би требало да се нађе добар део албанске елите са КиМ.
У овом тренутку је неизвесно хоће ли Србија до краја имати подршку НАТО-а у ставу да се косовска војска не формира, али оно што је извесно је да је заједнички интерес НАТО-а и Србије да се КБС не трансформише, каже Михајловић.
„НАТО-а, зато што је он неприкосновена војна снага на КиМ, а што се нас тиче, ми имамо јасно изјашњавање и српских посланика и српских чланова косовске владе да то неће дозволити, а колико видим, и Београд је на становишту да је то немогуће јер је противно Резолуцији 1244. То би на неки начин изменило политичке позиције и Срба и Албанаца на Косову“, каже Михајловић.
Он додаје да би, уколико Тачи ипак успе у свом науму, косовска војска представљала опасност по регионалну безбедност, а вероватно и по Србе који живе на КиМ. Вероватно би била употребљавана на исти начин на који су до сада употребљаване косовске специјалне јединице, када је било потребно скренути пажњу са Специјалног суда за ратне злочине на КиМ, закључује Михајловић.
