После текста „Форбса“ са насловом „Време је за правду за Србе“, који су пренели готово сви медији у Србији, уз све чешће анализе Тимотија Леса, бившег британског дипломате и експерта за Балкан, стиче се утисак да на Западу има и све више разумевања за „српско питање“.
Суштина тих текстова је да су Срби у претходних 20 и више година били „жртве“ неразумевања западне политике и да, током нових преговора о статусу Косова, САД и ЕУ не би требало да буду на страни Албанаца, док би у БиХ требало да се наставе преговори у којима би „Бошњаци пристали на слабљење босанске државе што би задовољило жеље Срба и Хрвата за већом аутономијом“. Укратко, предлаже се цртање нових мапа како би се изашло у сусрет и нашем народу.
Лични став дугогодишњег критичара
Међутим, кад је реч о тексту из „Форбса“, Јакша Шћекић, дугогодишњи дописник „Скај њуза“ из Ирака, каже за Спутњик да је аутор спољни сарадник Даг Бендоу и да његово мишљење не одражава став медија, већ представља једно „индивидуално виђење ствари на Балкану“.
Председник Центра за стратешке алтернативе др Александар Митић, ипак, каже да су текстови Дага Бендоа објављени последњих неколико дана о српском питању, али и о чланству Црне Горе у НАТО, велико освежење, с обзиром да их он објављује као сарадник озбиљних америчких медија.
„Иако се можда не бих сложио са свим његовим запажањима, важна је његова кључна порука, а то је — антисрпска политика на Балкану је потпуни промашај и та политика понижавања Срба и Србије мора да престане. Бендоу је дугогодишњи критичар америчке политике на Балкану, нарочито у Босни и на Косову. Он је и критичар америчке политике уопште“, каже Митић за Спутњик.
Важно је напоменути, додаје Митић, да је Бендоу истраживач Научног института „Кејто“ из Вашингтона, који је либертијански институт.
Грудва у лавини
„У САД либертијанска политичка мисао је повезана са индивидуалним слободама, али и са противљењем војном интервенционизму САД. Односно, она се залаже за окретање основним интересима САД, а то је одбрана територије САД, а не улога светског жандарма“, објашњава Митић.
Према његовим речима, „Кејто“ је значајан институт и на ранг листи водећих института у свету, коју објављује Универзитет у Пенсилванији, нашао се на 11. месту, што је изванредан успех, јер се нашао испред „Херетиџ фондације“, института који „представља идеолошки ослонац политике Доналда Трампа“.
Међутим, за разлику од „Херетиџа“, „Кејто“ по одређеним питањима није близак Трампу и анализе тог института не успевају увек да утичу на политику нове америчке администрације, додаје Митић, који је био и дугогодишњи дописник агенције „Франс прес“ из Београда и дописник Танјуга из седишта ЕУ и НАТО-а у Бриселу.
„Текстове Бендоа би требало ставити у шири геополитички и медијски контекст, односно у контекст лавине чланака у западним медијима у последњих пар недеља у којима се истиче опасност од руско-српске дестабилизације Балкана. Циљ тих текстова је потпора политици заокруживања независности Косова, охрабривање централизоване Босне, али, пре свега, остварење пароле — Балкан у НАТО, Русију ван Балкана“, каже Митић.
Москва на нишану
Порука ове кампање је захтев Трампу да не помишља да одустане од Балкана и да мора да спречи било какав озбиљнији утицај Русије, али и Кине, сматра саговорник Спутњика.
„Због тога се тим текстовима шаљу пацке Београду, прети се Бањалуци, а нишани се Москва. Текстови Бендоа заступају потпуно супротан став — на Балкану је потребна нова политика, проширење НАТО-а у Црној Гори је непотребно, а провокације према Русији би требало свести на минимум“, каже Митић.
Према његовим речима, већина америчких медија је „дубоко укорењена у још актуелној политици САД према Балкану“, а Даг Бендоу је један од ретких противника такве политике који је био прилично усамљен у таквим ставовима у последњих двадесетак година.
„Не бих се сложио са мишљењем да ово представља неки могући заокрет. Уколико би дошло до неке лавине чланака који би ишли у прилог макар делу онога о чему говори Бендоу, можда бисмо могли да говоримо о неком заокрету. Међутим, за сада је јак притисак мејнстрим медија на актуелну америчку администрацију да не одустане од Балкана и да истисне сваки утицај Русије“, каже Митић.
Велика очекивања — велика разочарења
Реч је о маргини, у односу на количину текстова који су кључни за креирање америчке спољне политику, сматра он.
„Свакако је да то представља одређени трачак наде, али као и у много чему другом што смо видели у последњих пар месеци, превелика надања и очекивања промена на Западу, пре свега у САД, веома брзо доводе до разочарења, тако да бих ја био веома опрезан“, упозорава Митић.
У сваком случају, сматра он, напори Дага Бендоуа заиста су изванредни и он је „веома храбар човек који уназад две деценије покушава да рационално анализира оно што се дешава на Балкану и да представи један другачији поглед“.
„Сигурно је да он има одређене присталице у америчкој администрацији, било би добро да их је што више у самом врху, али сада је прерано тврдити да долази до неког преокрета“, закључио је Митић.
