Директор Института за физику Александар Богојевић рекао је да је велики успех што уопште можемо да истражујемо екстрасоларне планете, јер их је јако тешко детектовати.
„Све смо бољи у том детектовању и сада можемо да видимо и малецке каменчиће као што је наша Земља“, рекао је Богојевић.
Он је рекао да ће бити потребно четири до пет година да се завири у атмосферу нових планета и да се тако утврди да ли на њима има услова за живот, па чак и да ли има живота.
„Кисеоник је тај који увек производе жива бића, тако да ако пронађемо кисеоник у одређеној количини то би морало да значи да има и живота“, наводи Богојевић.
Доцент на катедри за астрономију Математичког факултета Драгана Илић каже да је ово откриће занимљиво јер су те планете сличне Земљи и јер се налазе на таквом растојању од матичне звезде да би могле да развију живот сличан оном на Земљи.
Она каже да се те планете налазе у „настањивој“ зони и да ће у будућности помоћу нових телескопа бити могуће снимити хемијски састав планета како би утврдили да ли тамо постоји живот сличан оном на Земљи.
Новинар у области астрономије Саша Мирковић истиче да је рано за закључке и да те планете за сада подсећају на Земљу по величини, те да ако постоје течна вода и атмосферски услови могуће је пронаћи и живот.
Извор: Танјуг
