„Ја сам, можда, један од људи у Србији, један од официра или генерала који је најдуже био у рату са НАТО-ом. Упућен сам на обавештајни задатак у Брисел одлуком Врховног савета одбране, почетком 1995. године, након процене на највишем државном нивоу да догледном периоду предстоје, кад се стекну услови или кад они буду испровоцирани, борбена дејства, односно, агресија бити пренета на територију Србије. Мој задатак је био да направим обавештајну мрежу у структурама НАТО-а, ЕУ, Партнерства за мир и других институција у Бриселу које се баве геополитиком. Ја сам тај задатак извршио“, каже у књизи генерал.
Он у наставку наводи да је до краја 1998, до почетка планиране агресије, обавештајна мрежа, коју сам створио постала бројна.
„Бројала је више десетина људи највишег дипломатског ранга у НАТО-у и другим бриселским дипломатским мисијама. Француски генерал, шеф њихове војне делегације у НАТО-у, жестоко се противио изради планова за агресију и одбијао ангажовање Француске у том злочиначком подухвату. Првог октобра сам позвао мајора Бинела у један ресторан са циљем да добијем изворни план агресије, и рекао сам му следеће: ’Знам датум агресије, знам објекте, циљеве, знам фазе, знам снаге итд‘. Погледао ме је и питао: ’Шта не знаш‘? Ја му кажем да знам све. ’Па шта ти треба?‘. Бинел је своје одрадио. Иако је била безмало поноћ, морао сам да изађем из куће. Понео сам две кесе. Једна кеса је била са стварним ђубретом, а друга је била са неким помешаним папиром, у којем су били планови НАТО-а“ наводи генерал у књизи "Србија и НАТО".
Извор: Ало
