То је, у сваком случају, оно што мисле скоро сви испитаници нове студије о тумачењу израза лица.
„Заиста смо били изненађени“, рекао је Јирген Корнмајер, неуролог са немачког Универзитета у Фрајбургу и коаутор студије, наводи „Физикс.орг“.
Мона Лизин израз одувек је називан двосмисленим, то је, можда, најнејаснији израз лица у читавој западној уметности. Због тога је и била погодан предмет истраживања Корнмајеровог тима о факторима који помажу људима да тумаче визуелне сигнале као што је израз лица.
Тим је узео копију ремек-дела Леонарда да Винчија и манипулисао моделом шеснаестовековног осмеха, померајући јој постепено углове усана како би направили четири срећније Мона Лизе и спуштањем усана за четири тужније. Затим је девет слика 30 пута показано дванаесторици учесника, али су оне сваки пут биле насумично промешане.
Учесници су морали да опишу сваку слику као срећну или тужну. „Имајући у виду описе из уметности и историје уметности, мислили смо да ће оригинал бити најдвосмисленији“, рекао је Корнмајер.
Уместо тога, у невероватних 97 одсто случајева учесници су оригиналну слику описали као срећну.
Затим је оригинална Мона Лиза помешана са осам тужнијих верзија. Овог пута оригинал је поново идентификован као срећан, али су тужније верзије доживљаване као још тужније него у првом експерименту.
Корнмајер каже да резултати показују да наше препознавање среће и туге зависи од контекста — у нашем мозгу не постоји „апсолутно фиксна скала среће и туге“.
Уместо тога, наши мозгови скенирају област људских израза и према томе мењају нашу процену. Разумевање овога може да помогне у проучавању психијатријских поремећаја, сматрају истраживачи.
Чињеница да су субјекти брже означавали срећније него тужније Мона Лизе такође може да показује да људска бића имају склоност ка срећи. (Ко не би?)
Ово није први пут да се анализирају најдубља осећања Мона Лизе. „Викли обзервер“ истиче да су истраживачи са Универзитета у Амстердаму 2005. дошли до сличног закључка користећи софтвер за препознавање емоција, који је узео у обзир различите црте лица, укључујући криве усана и боре око очију. Утврђено је да је на слици изражено 83 одсто среће, девет одсто ароганције, шест одсто страха и два одсто љутње.
