„Њујорк тајмс“, позивајући се на своје изворе, пише да је украјинско Министарство унутрашњих послова предало ФБИ податке о томе да хакер ради за руску Федералну службу безбедности.
„Јасно је да је он за Русију више од обичног криминалца“, наводи амерички лист.
Богачов је творац једног од најзаразнијих компјутерских вируса икада, „Гејм овер Зевс“, а оптужују га да је напао око милион рачунара широм света, и Американцима нанео штету од око 100 милиона долара.
Тридесеттрогодишњи Рус је у сајбер свету познат под псеудонимима „Лаки12345“, „Полингсун“ и „Славик“. Више од шест година ФБИ безуспешно покушава да му уђе у траг. Ловци на уцењене главе имају само информацију о њему да је често на свом броду у Црном мору.
„Њујорк тајмс“ сада тврди да Богачов живи под својим именом на југу Русије и води живот на високој нози. Наводно, он има стан на обали Анапе, могуће и стан у Москви, скупу колекцију аутомобила и јахту, а повремено прави излете бродом до Крима, „украјинског полуострва које је Русија окупирала 2014“.
„Осим тога, Богачов може да путује у иностранство, јер има три руска пасоша на различита имена“, пише амерички лист.
У једном тренутку, он је имао и две виле у Француској, а задржао је свој возни парк у Европи, тако да „никада неће морати да изнајмљује возило док је на одмору“.
Други руски хакер Александар Панин, који служи казну у америчком затвору, рекао је америчком листу и да је Богачов у заједничком разговору споменуо да је „ожењен и да има двоје деце“.
Најтраженији човек у историји ФБИ контролисао је око милион компјутера у разним земљама и имао приступ сваким информацијама. Највероватније да су били и заражени уређаји страних званичника. Тако је Богачов имао одличну прилику да шпијунира, наводи лист.
Док је хакер крао новац са банкарских рачуна, „руске власти су, изгледа, гледале преко његових рамена у фајлове и мејлове на тим истим компјутерима“, пише „Њујорк тајмс“.
„По свему судећи, руске власти су биле посебно заинтересоване за информације страних обавештајних служби о борбама на истоку Украјине и о рату у Сирији“, додаје се у тексту.
Лист указује на то да су се Руси били интересовали и за фајлове под ознаком „строго поверљиво“ и „Министарство одбране САД“.
„Везе са руском обавештајном службом објашњавају зашто Богачов не личи на човека у бекству“, каже се у тексту.
Русија нема споразум о екстрадицији са САД, па докле год Богачов не почини кривично дело на територији Русије, нема основа за хапшење.
Лист наводи да је истрага и даље у току, и подсећа да је ФБИ својевремено рачунао на то да ће за сајбер криминалцима трагати заједно са руским ФСБ-ом. Тада се појавила и шала да ће Руси ставити на груди медаљу оном хакеру који сломи амерички банкарским систем.
„Имам разлога да верујем да амерички крупни капитал у јеку хистерије о руским хакерима креће у обрачун са групом ’кардера‘. Направио бих поделу између хакера и ’кардера‘, јер они имају различите области рада. ’Кардери‘ су они који краду новац из банака. Осим тога, те банке, које оптужују Богачова за крађу, у суштини су се бавиле издавањем кредитних картица. Међутим, иза те приче могло да стоји нешто сасвим друго. Могуће је да су оптужбе на рачун руских хакера за крађу само маска за менаџере банака који су извлачили новац, па сада на тај начин скидају одговорност са себе“, каже за Спутњик Михаил Фрибен, технички директор Уралског информационо-аналитичког центра и стручњак у сфери информационе безбедности.
Фрибен истиче да без обзира на то да ли је Богачов хакер или тачније „кардер“, његова веза са руском Владом ни на који начин није доказана.
Он такође наглашава да су Американци оптужујући Русију већу штету нанели себи него Богачову или руским властима.
„По правилу, ’кардери‘ су међународне групе. Чак и ако је Богачов ’мозак‘ те групе, онда је он у САД свакако имао људе, који су му у томе помагали. У њиховом друштву постоји правило да свако има своју специјалност. Дакле, онај ко краде податке са кредитне картице, по правилу не производи картице и не ради на њиховом уновчавању. То јест, они који краду банкарске шифре, они не узимају лично новац, већ продају преко ’Даркнета‘ информацију онима који се тиме баве.
Такође, у тексту ’Њујорк тајмса‘ се наводи и да је ’доказе‘ против Богачова дао и неки хакер који се тренутно налази у америчком затвору, али није искључено да су такве изјаве дате под притиском. Конкретно, указано је и да је за ширење вируса Богачов користио П2П мреже, пре свега торент.
Овде се намеће закључак — ако Американци тврде да се вирус ширио на тај начин по мрежама, они тиме заправо признају да њихови државни службеници користе торенте на којима се углавном налази илегални, пиратски садржај. А, зна се да је у САД то озбиљан прекршај! Тачније, оптужујући Русију Американци су нанели већу штету себи него Богачову или руској Влади. Наведене чињенице указују да чак и да је Богачов умешан у то за шта га оптужују он то није радио по наредби руске владе, и за то не постоје докази“.
Фрибен није изненађен чињеницом да се у целу ову причу уплетене и украјинске безбедносне службе, које су америчком ФБИ доставили наведене информације.
„Украјинске обавештајне и безбедносне службе још од времена последњег Мајдана су веома познате по томе што фабрикују најразличитије дезинформације. Опет, информације о томе да Служба безбедности Украјине (СБУ) активно сарађује са америчким обавештајним службама говори о томе да би ситуација могла да изгледа на следећи начин — америчка обавештајна служба својим каналима даје инструкције СБУ да направе неки извештај о раду хакера за руску владу, а затим се то представља као информација добијена од украјинских колега на добровољној основи“, закључио је Фрибен.
Иначе, Богачов се у децембру прошле године нашао и на санкционом списку САД због наводне умешаности у ток америчких избора.
Тако је Русија наводно искористила ситуацију и употребила податке Богачова као још један инструмент у сајбер-рату против САД и Европе. „Њујорк тајмс“ наводи да овај случај показује велике напоре и креативност руских обавештајних служби у области међународне информационе шпијунаже.
